Bolesti mrežnjače: šta je mrežnjača i šta sve može da je ošteti

Mrežnjača je jedini deo oka koji zapravo vidi. Sve ostalo, rožnjača, sočivo, zenica, samo je optika koja sliku dovede do nje. Zato skoro svaka ozbiljna promena na mrežnjači na kraju znači isto: slika stiže, ali ne biva primljena.

Ovaj tekst je pregled cele oblasti, mesto sa koga možete otići dublje u onu temu koja se odnosi na vas. Bolesti mrežnjače su razvrstane po zoni u kojoj nastaju, jer se po tome najlakše razlikuju simptomi.

Šta je mrežnjača i kako radi

Mrežnjača ili retina je tanak sloj koji oblaže unutrašnjost oka pozadi, kao tapeta na zidu sobe. Debljine je manje od milimetra, a u njoj su ćelije koje svetlost pretvaraju u nervni signal: čepići, zaduženi za oštrinu i boje, i štapići, zaduženi za vid u polumraku i za perifernu sliku.

Ispod mrežnjače je sloj koji je hrani i održava u životu. Iznad nje je staklasto telo, providna želatinasta masa koja ispunjava oko. Signal iz mrežnjače odlazi očnim živcem do mozga.

Iz te građe slede tri praktične stvari:

• Mrežnjača nema receptore za bol. Zato njene bolesti gotovo nikada ne bole i oko izgleda potpuno normalno spolja.
• Mrežnjača ne radi ako se odvoji od podloge, jer ostaje bez ishrane.
• Različite zone mrežnjače daju različite simptome, pa se po opisu tegoba često unapred zna gde treba gledati.

Centar: žuta mrlja i oštar vid

Žuta mrlja ili makula je mali centralni deo mrežnjače, gust od čepića. Ona radi sve ono za šta je potrebna oštrina: čitanje, prepoznavanje lica, gledanje u ekran, vožnju.

Kada strada centar, periferni vid ostaje, pa čovek i dalje hoda i snalazi se, ali:

• slova se talasaju ili nedostaju u sredini reda,
• prava linija, kao ivica vrata ili pločice, izgleda iskrivljeno,
• u sredini slike stoji siva ili prazna mrlja,
• boje deluju isprano.

Najčešća stanja u ovoj zoni su starosna makularna degeneracija, otok žute mrlje i promene na spoju staklastog tela i makule. Šta se sve dešava u ovoj zoni i kako se leči, razložili smo u tekstu o žutoj mrlji.

Kod svega što se tiče centra, ključni pregled je OCT snimak očnog dna, koji mrežnjaču prikazuje u preseku, sloj po sloj.

Srednja zona: krvni sudovi, dijabetes i pritisak

Kroz mrežnjaču prolazi mreža vrlo tankih krvnih sudova. Oni su prvi koji stradaju kod bolesti koje oštećuju sitne krvne sudove u celom telu.

Kod dijabetesa zidovi tih sudova propuštaju, pa nastaju sitna krvarenja i otok, a u kasnijim fazama i novi, nekvalitetni krvni sudovi koji lako pucaju i za sobom ostavljaju ožiljno tkivo. To ožiljno tkivo se skuplja i može da povuče mrežnjaču sa podloge. Ceo tok, od prvih promena do hirurgije, opisali smo u vodiču o dijabetesu i vidu.

Visok krvni pritisak menja izgled krvnih sudova mrežnjače na način koji lekar vidi na pregledu očnog dna, često pre nego što pacijent oseti bilo šta.

Posebna grupa su nagli poremećaji protoka, kada se sud mrežnjače začepi. Tada vid na jednom oku naglo oslabi ili nestane, bez ikakvog bola i bez crvenila. To je stanje kod koga se ide odmah, a ne sutradan.

Periferija: rupture i odlubljenje mrežnjače

Periferija je obod mrežnjače, deo koji daje široku sliku sa strane. Tu se ne čita i ne prepoznaju se lica, pa promene u toj zoni dugo prolaze nezapaženo.

Sa godinama se staklasto telo skuplja i odvaja od mrežnjače. Ako je negde jače priraslo, prilikom odvajanja može da pocepa mrežnjaču ispod sebe. Nastaje ruptura, pukotina koja sama po sebi ne mora da smeta vidu. Kroz nju tečnost može da procuri ispod mrežnjače i da je podigne, i to je ablacija, odnosno odlubljenje mrežnjače.

Znaci su prepoznatljivi:

• bljeskovi svetlosti sa strane, kao munje, izraženiji u mraku,
• nagli roj novih mušica, često opisan kao dim ili čađ,
• senka ili zavesa koja se navlači sa jedne strane vidnog polja.

Dok postoji samo pukotina, rešenje je najčešće laser u ambulanti, o čemu smo detaljno pisali u tekstu o rupturi mrežnjače i laseru. Kada je mrežnjača već podignuta, ide se na operaciju, što smo objasnili u tekstovima o ablaciji retine i o operaciji mrežnjače.

Ko je jednom imao odlubljenje, ima razloga da proveri i drugo oko, o čemu piše u tekstu o ablaciji retine na drugom oku.

Staklasto telo: mušice, bleskovi i krvarenje

Staklasto telo tehnički nije mrežnjača, ali je od nje neodvojivo u praksi, jer većina problema na periferiji počinje upravo tu.

Kada se ono skuplja, u njemu nastaju zgusnuti delovi koji bacaju senku na mrežnjaču, pa ih vidimo kao mušice, niti i tačkice koje plutaju. Kod ogromne većine ljudi to je bezopasno. Kada su mušice bezazlene, a kada su alarm, razdvojili smo u tekstu o mušicama pred očima.

Ako se pri odvajanju pocepa i krvni sud, krv dospe u staklasto telo i vid se naglo zamuti, kao kroz gustu maglu ili kao da je pao roj crnih tačaka. Takvo krvarenje uvek traži pregled, jer iza njega može stajati ruptura koja se ne vidi dok se krv ne raščisti.

Kako se bolesti mrežnjače otkrivaju

Ključna rečenica je jednostavna: mrežnjača se ne vidi bez proširene zenice. Merenje vida, merenje očnog pritiska i gledanje prednjeg dela oka ne govore ništa o tome šta je pozadi.

Standardni put izgleda ovako:

1. Provera vida i pregled prednjeg segmenta, da se isključe drugi uzroci. 2. Širenje zenice kapima. Rade oko dvadeset do trideset minuta, a vid na blizinu ostaje zamućen još nekoliko sati, pa se ne preporučuje da tog dana sami vozite. 3. Pregled očnog dna, uključujući periferiju, indirektnim oftalmoskopom i sočivom. Kako to izgleda, opisali smo u tekstu o oftalmološkom pregledu i pregledu očnog dna. 4. OCT snimak, kada je u pitanju centar mrežnjače. 5. Ultrazvuk oka, kada je u oku krv pa se mrežnjača ne vidi jasno.

Kod dece se isti pregled radi prilagođeno uzrastu, o čemu ima više u tekstu o dečjem očnom pregledu.

Kada se javiti odmah

Bolesti mrežnjače ne bole, pa se hitnost ne prepoznaje po bolu nego po tome kako se vid promenio. Bez odlaganja se javlja ako se pojavi:

• senka ili zavesa preko dela vidnog polja,
• nagli roj mušica ili bljeskovi, naročito prvi put,
• naglo zamućenje ili gubitak vida na jednom oku, bez bola i bez crvenila,
• iskrivljene prave linije ili nova mrlja u sredini slike,
• naglo pogoršanje vida posle udarca u oko ili u glavu.

Šta se tretira kao hitno, a šta može da sačeka redovan termin, razdvojili smo na strani kada je hitno.

Najčešća pitanja

Da li bolesti mrežnjače bole?

Po pravilu ne. Mrežnjača nema receptore za bol, pa i ozbiljna stanja poput odlubljenja prolaze bez bola, a oko spolja izgleda normalno. Zbog toga se hitnost procenjuje po promeni vida, a ne po tome da li nešto boli.

Vidim dobro, treba li mi pregled očnog dna?

Kod nekih ljudi treba i bez tegoba. To se odnosi na osobe sa dijabetesom, sa izraženijom kratkovidošću, na one koji su imali povredu oka ili operaciju katarakte, i na one kod kojih je u porodici bilo odlubljenja mrežnjače. Promene na periferiji i u centru dugo ne kvare vid.

Koja je razlika između mrežnjače i žute mrlje?

Žuta mrlja ili makula je centralni deo mrežnjače, veličine manje od glave čiode. Ona daje oštar vid za čitanje i prepoznavanje lica. Ostatak mrežnjače daje široku sliku sa strane. Zato bolest centra kvari oštrinu, a bolest periferije oduzima deo vidnog polja.

Zašto se za pregled mora širiti zenica?

Kroz nerazrogačenu zenicu vidi se samo mali deo očnog dna, otprilike kao kroz ključaonicu. Rupture i degeneracije su gotovo uvek na periferiji, do koje se dolazi tek kada je zenica široka. Bez toga se najvažniji deo pregleda praktično preskače.

Da li se oštećena mrežnjača može popraviti?

Zavisi od toga šta je oštećeno i koliko dugo traje. Pukotina se najčešće zatvori laserom, odlubljena mrežnjača se operacijom vraća na mesto, otok se leči, a krvarenje se uklanja. Ono što se ne vraća su ćelije koje su već propale, i zato je vreme najvažniji činilac kod skoro svake bolesti mrežnjače.

Da li ekran i mnogo čitanja oštećuju mrežnjaču?

Ne oštećuju. Rad za računarom i telefonom može da izazove zamor, suvoću i glavobolju, o čemu ima više u tekstu o suvom oku, ali ne cepa mrežnjaču i ne izaziva njene bolesti. Rizik nose građa oka, dioptrija, dijabetes, pritisak, godine i povrede.

Zakažite pregled

Ako imate neki od navedenih simptoma ili spadate u grupu kojoj se pregled očnog dna preporučuje redovno, pregled sa širokom zenicom je jedini način da se mrežnjača stvarno vidi.

Doc. dr Marko Zlatanović, subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, prima u Klinici Maja u Nišu, Vizantijski bulevar 33. Zakazivanje na 018 533 036.

*Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Dijagnoza i plan lečenja donose se tek posle pregleda.*