Dijabetes i vid: kako šećer oštećuje oko bez simptoma

Ako živite sa dijabetesom, verovatno ste već čuli rečenicu "šećer kvari vid". Ono što se ređe kaže naglas jeste da dijabetes i vid imaju jedan podmukao odnos: oko može tiho da trpi godinama, a da vi za to vreme vidite sasvim dobro. Bez bola, bez zamućenja, bez ijednog upozorenja. Zato ovaj vodič postoji - da razumete šta se tačno dešava u oku kada je šećer dugo povišen, kada treba da odete na pregled i šta sve savremena medicina može da ponudi, od običnih kapi za širenje zenica do hirurgije dijabetesne retinopatije. Dobra vest, i to prava: promene otkrivene na vreme se leče, a redovan pregled očnog dna je jedini način da se one uopšte vide dok još ne smetaju.

Zašto na pregled kad ništa ne boli i dobro vidim

Ovo pitanje oftalmolozi čuju svakog dana i ono je sasvim razumno. Navikli smo da nas telo upozori kada nešto nije u redu - zaboli, zasvrbi, zategne. Mrežnjača ili retina (unutrašnja opna oka koja "hvata sliku") tu je izuzetak: ona nema receptore za bol, pa propadanje krvnih sudova u njoj ne boli i ne oseća se.

Zato vredi zapamtiti tri činjenice:

• Rana dijabetesna retinopatija najčešće nema nikakve simptome - promene se vide samo na pregledu očnog dna, dok pacijent vidi normalno.
• Otprilike jedna od tri osobe sa dijabetesom vremenom razvije neki oblik retinopatije, a dijabetesna retinopatija je vodeći uzrok slepila kod radno sposobnog stanovništva u svetu.
• Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za oko, rano otkrivanje i pravovremeno lečenje u velikoj meri smanjuju rizik od teškog gubitka vida.

Drugim rečima: kada vid počne da pada, bolest je najčešće već uznapredovala. A kada se promene uhvate rano, mogućnosti su daleko veće. U Srbiji, gde oko 750.000 ljudi živi sa dijabetesom, a više od trećine obolelih to još ne zna, redovni pregled očnog dna je najjednostavnija zaštita vida koja postoji.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Uznapredovala dijabetička retinopatija

Zamućenje i tamne mrlje mogu zaklanjati delove vidnog polja.

Rano otkrivanje je, uzgred, tema kojom se doc. dr Marko Zlatanović bavi i naučno: njegova doktorska disertacija posvećena je kapilarnoj mreži makule kod osoba sa dijabetesom kod kojih retinopatija još nije ni vidljiva - dakle upravo onoj najranijoj fazi koja se otkriva samo pregledom.

Dijabetes i vid: šta se tačno dešava u oku

Mrežnjaču hrani mreža sitnih krvnih sudova, tanjih od vlasi kose. Kada je šećer u krvi godinama povišen, zidovi tih sudova slabe. Na njima se stvaraju sitne izbočine (mikroaneurizme) koje počinju da propuštaju tečnost i krv u okolno tkivo. Delovi mrežnjače postepeno ostaju bez dotoka krvi, a oko na to odgovara na najgori mogući način - stvara nove krvne sudove koji su krhki, nepravilni i lako pucaju.

To je ceo mehanizam, ljudskim jezikom: curenje, zapušenje, pa krhka "zamena" koja pravi više štete nego koristi - i sve to u pozadini, dok centar slike još radi.

Faze dijabetesne retinopatije - od prvih promena do operacije

Lekari bolest dele u nekoliko stadijuma - ne morate da pamtite nazive, važna je logika: što je faza ranija, to su mere blaže.

• Neproliferativna (početna) retinopatija: na krvnim sudovima postoje sitne izbočine i tačkasta krvarenja. Vid je najčešće uredan. Potrebne su samo redovne kontrole i dobra regulacija šećera.
• Preproliferativna retinopatija: promene su šire i izraženije, sa krvarenjima u mrežnjači. Kontrole postaju češće.
• Proliferativna (uznapredovala) retinopatija: delovi mrežnjače ostaju bez krvotoka i stvaraju se novi, krhki krvni sudovi. Oni lako pucaju i mogu izazvati krvarenje u oku, ožiljno tkivo, pa i odlubljenje mrežnjače. Ovo je faza u kojoj se razmišlja o laseru i operaciji.
• Dijabetesni makularni edem (otok makule): tečnost se nakuplja u makuli, centru mrežnjače zaduženom za čitanje i prepoznavanje lica. Može se javiti u bilo kojoj fazi. O makuli, koju pacijenti znaju kao "žutu mrlju", detaljnije smo pisali u vodiču o žutoj mrlji.

Ko je najviše ugrožen

Rizik ne nosi samo "visok šećer" sam po sebi. Na razvoj retinopatije utiču:

• dužina trajanja dijabetesa (što duže, to veći rizik)
• loše regulisan šećer (visok HbA1c)
• povišen krvni pritisak
• povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi)
• bolest bubrega
• pušenje
• trudnoća kod žena koje su dijabetes imale i pre trudnoće

Za trudnice jedna važna dopuna: trudnoća može ubrzati napredovanje retinopatije kod žena sa postojećim dijabetesom tipa 1 ili 2, pa se pregled očnog dna preporučuje već u prvom tromesečju. Gestacijski dijabetes, onaj koji se javi tek u trudnoći, taj rizik ne nosi i ne zahteva poseban pregled očnog dna.

Koliko često dijabetičar treba da pregleda očno dno

Ovo je verovatno najkorisnija informacija u celom tekstu, pa je izdvajamo jasno:

• Dijabetes tip 2: pregled očnog dna odmah po postavljanju dijagnoze, jer promene mogu postojati i pre nego što je šećer otkriven. Zatim najmanje jednom godišnje.
• Dijabetes tip 1: prvi pregled pet godina od postavljanja dijagnoze, zatim najmanje jednom godišnje.
• Ako promene već postoje: kontrole se zgušnjavaju po nalazu - na 6 do 9 meseci kod umerenih, na 3 do 6 meseci kod izraženijih promena, prema proceni lekara. Od čega sve zavisi taj razmak i šta se na svakoj kontroli gleda, razložili smo u posebnom tekstu o tome koliko često dijabetičar ide na pregled očnog dna.

Kako izgleda pregled i zašto posle njega ne treba odmah da vozite

Pregled je bezbolan. Prvo se zenice prošire kapima (midrijaza), da bi lekar mogao da vidi celu mrežnjaču, a ne samo njen centar. Po potrebi se radi i OCT - snimak sličan skeneru koji meri debljinu makule i otkriva otok pre nego što ga primetite, kao i fluoresceinska angiografija, koja pokazuje gde krvni sudovi cure i gde je krvotok prekinut.

Jedina "neprijatnost": posle širenja zenica vid je nekoliko sati zamućen i osetljiv na svetlo. Zato na pregled ne dolazite kao vozač - povedite pratnju ili isplanirajte prevoz.

Kada je hitno - mušice, tamna mrlja i zavesa pred okom

Većina ovog teksta govori o mirnoj, tihoj fazi bolesti. Ali postoje znaci kod kojih se ne čeka zakazani termin, nego se oftalmologu javljate isti dan:

• nagla pojava mnoštva "mušica" ili "paučine" koje plutaju kroz sliku
• tamna ili crvenkasta mrlja koja zaklanja deo vida
• osećaj da se "spustila zavesa" preko dela vidnog polja
• nagli, bezbolni pad vida na jednom oku

Kod dijabetičara ovakvi simptomi često znače krvarenje u staklastom telu (hemoftalmus) iz krhkih novih krvnih sudova, a "zavesa" može biti znak odlubljenja mrežnjače - stanja o kom smo detaljno pisali u tekstu o ablaciji retine. Nijedno od ta dva stanja ne prolazi samo od sebe, a vreme reagovanja je bitno. Zašto mušice ponekad znače nešto ozbiljno, a ponekad ne, objasnili smo u tekstu o mušicama pred očima.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Krvarenje u staklastom telu

Mogu se javiti zamućenje, tamne niti i crvenkasta nijansa vida.

Ablacija mrežnjače

Senka nalik zavesi može zaklanjati deo vidnog polja.

Kako se leči - od regulacije šećera do vitrektomije

Lečenje se uvek kroji prema fazi bolesti. Redosled koraka izgleda ovako.

Osnova: regulacija šećera, pritiska i masnoća

Nijedna kap, injekcija ni operacija ne mogu da zamene dobru kontrolu dijabetesa. U ranim fazama upravo dobra regulacija šećera, krvnog pritiska i masnoća najviše usporava bolest - zato je saradnja oftalmologa i endokrinologa toliko važna.

Anti-VEGF injekcije

Za otok makule (dijabetesni makularni edem) prva linija lečenja danas su anti-VEGF injekcije koje se daju u oko. Zvuči neprijatno, ali se injekcija daje uz anesteziju u kapima i traje svega nekoliko sekundi. Lek smanjuje otok i smiruje nenormalne krvne sudove. Broj injekcija se ne može unapred obećati - počinje se serijom, a dalje se odlučuje po nalazu i OCT snimku. Iste anti-VEGF injekcije koriste se i kod vlažne degeneracije žute mrlje. Detaljnije o samom postupku pročitajte u tekstu o anti-VEGF terapiji i injekcijama u oko.

Laser fotokoagulacija

Kod proliferativne retinopatije laserom se tretiraju delovi mrežnjače kako bi se zaustavio rast novih krhkih krvnih sudova. Radi se ambulantno, bez rezova.

Vitrektomija - operacija za najteže oblike

Kada se krvarenje u oku ne povlači ili kada ožiljno tkivo vuče i odiže mrežnjaču, potrebna je vitrektomija. To je mikrohirurška operacija kroz otvore manje od milimetra, bez šavova, najčešće u lokalnoj anesteziji i uz odlazak kući istog dana. Iz oka se uklanjaju krv i ožiljno tkivo, a po potrebi se ubacuje gas ili silikonsko ulje koje drži mrežnjaču na mestu. Ako je ubačen gas, on se sam povuče, zavisno od vrste, za dve do osam nedelja - dok je u oku, letenje avionom nije dozvoljeno.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Ablacija mrežnjače usled proliferativne dijabetičke retinopatije

Trakcija ožiljnog tkiva može odvojiti mrežnjaču i zakloniti deo vida.

Ovakvu operaciju izvode subspecijalisti vitreoretinalne hirurgije, jer zahteva dodatnu obuku upravo za zadnji segment oka. U Klinici Maja u Nišu, Vizantijski bulevar 33, vitrektomije izvodi doc. dr Marko Zlatanović, subspecijalista vitreoretinalne hirurgije.

I jedna poštena napomena: lečenje usporava ili zaustavlja pogoršanje, a kod dela pacijenata vid se popravi - ali dijabetes ostaje doživotna bolest, pa su i kontrole očnog dna doživotne.

Put pacijenta: od uputa do kontrole

Kako sve to izgleda u praksi, korak po korak:

• Izabrani lekar u domu zdravlja daje uput za oftalmologa (a po potrebi i endokrinologa).
• Sledi pregled očnog dna u midrijazi, po potrebi sa OCT snimkom.
• Na osnovu nalaza pravi se plan: samo kontrole, laser, anti-VEGF injekcije ili, u najtežim slučajevima, vitrektomija.
• Posle intervencije idu kontrole - prvog dana, oko sedmog dana, pa dalje po dogovoru.

Možete doći i sa uputom i bez njega - objasnićemo vam svaki korak. Ako je nalaz uredan, odlazite kući sa jasnim planom sledeće kontrole.

Ako niste sigurni šta vas čeka na pregledu, prođite kroz vodič o oftalmološkom pregledu i pregledu očnog dna.

Promenama na oku kod dijabetesa dr Marko se bavi i naučno. Prvi je autor istraživanja o gustini krvnih sudova mrežnjače kod dijabetesa tipa 2, snimljenih OCT angiografijom (Journal of Ophthalmology, 2021), i rada o tome kako OCT angiografija može da pokaže najranije promene sitnih krvnih sudova oka, pre nego što se vide na običnom pregledu (Medicina, 2026). Ostali radovi su na spisku naučnih radova.

Najčešća pitanja

Imam dijabetes i dobro vidim - zašto da idem na pregled očnog dna?

Zato što dijabetesna retinopatija dugo nema nikakve simptome. Rani znaci se vide samo na pregledu očnog dna, a kada vid počne da pada, bolest je najčešće već uznapredovala. Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje u velikoj meri smanjuju rizik od teškog gubitka vida.

Koliko često dijabetičar treba da pregleda očno dno?

Kod tipa 2 odmah po postavljanju dijagnoze, pa najmanje jednom godišnje. Kod tipa 1 prvi pregled pet godina od dijagnoze, pa najmanje jednom godišnje. Ako promene već postoje, kontrole su češće - na 3 do 6 meseci, po proceni lekara.

Naglo mi se zamutio vid i vidim tamnu mrlju i mušice - imam šećer, šta je to?

Kod dijabetičara nagli pad vida, "paučina" ili senka u slici često znače krvarenje u staklastom telu iz krhkih novih krvnih sudova, a "zavesa" sa strane može biti znak odlubljenja mrežnjače. Oba stanja su razlog da se oftalmologu javite isti dan.

Da li injekcije u oko bole i koliko ih treba?

Daju se uz anesteziju u kapima, sam ubod traje svega nekoliko sekundi, a većina pacijenata kaže da je neprijatnost mnogo manja nego što su očekivali. Broj injekcija se ne može unapred znati - počinje se serijom, a dalje se određuje prema nalazu i OCT snimku.

Kada je potrebna vitrektomija i kako teče oporavak?

Vitrektomija je operacija za najteže oblike - kada se krvarenje u oku ne povlači ili kada ožiljno tkivo odiže mrežnjaču. Radi se mikrohirurški, bez šavova, najčešće u lokalnoj anesteziji, sa odlaskom kući istog dana. Ako se u oko stavi gas, on se sam resorbuje, zavisno od vrste, za dve do osam nedelja, a dok je u oku ne sme se leteti avionom. Vid se oporavlja postepeno, nedeljama do mesecima.

Zakažite pregled

Ako imate dijabetes, a niste sigurni kada ste poslednji put pregledali očno dno, to je znak da je vreme. Pregled je bezbolan i traje kratko, a najbrže ga zakazujete preko stranice za zakazivanje. Zakažite pregled kod dr Marka: pozovite 069 345 6553 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za savet o vašem konkretnom stanju zakažite pregled.