Ablacija retine na drugom oku: zašto se zdravo oko proverava

Kada se preživi odlubljenje mrežnjače, pažnja je razumljivo sva na operisanom oku. Kontrole, kapi, položaj glave, pitanje da li će se vid vratiti. Drugo oko se u tom periodu jedva pominje, jer ono dobro vidi i ničim ne skreće pažnju na sebe.

A upravo je drugo oko mesto gde se sledeći problem može sprečiti, a ne lečiti. To je razlika između nekoliko minuta lasera u ambulanti i nove operacije sa gasom i nedeljama mirovanja.

Zašto se posle ablacije gleda i zdravo oko

Odlubljenje mrežnjače retko nastaje bez razloga. Iza njega gotovo uvek stoji neka osobina samog oka: izduženo oko kod veće kratkovidosti, tanja i slabija periferija mrežnjače, sklonost staklastog tela da se naglo odvoji, stanje posle operacije katarakte ili posle povrede.

Te osobine po pravilu nisu vezane samo za jedno oko. Oba oka su nastala isto, imaju sličnu dužinu, sličnu dioptriju i sličnu građu periferije. Ako je jedno oko imalo slabo mesto koje je popustilo, razumno je pretpostaviti da i drugo može imati slično mesto, samo što ono još nije popustilo.

Zbog toga se u praksi drugo oko posle preležane ablacije retine tretira kao oko pod povećanim rizikom, a ne kao zdravo oko o kome nema šta da se priča. To ne znači da će se problem sigurno javiti. Znači samo da se to oko prati pažljivije nego kod nekoga ko nikada nije imao odlubljenje.

Šta lekar traži na drugom oku

Pregled drugog oka nije isti kao redovan pregled vida. Ovde se ne meri prvenstveno dioptrija, nego se gleda obod mrežnjače, zona koja se pri običnom gledanju u oko uopšte ne vidi.

Zenica se proširi kapima, pa se indirektnim oftalmoskopom i sočivom pregleda mrežnjača sve do same periferije. Traži se nekoliko stvari:

• Rupture i rupe koje su možda već nastale, a nisu davale nikakav simptom.
• Palisadna degeneracija, područje na kome je mrežnjača istanjena i čvršće prirasla za staklasto telo. To je mesto na kome pukotine najlakše nastaju.
• Zone vučenja, gde staklasto telo još povlači mrežnjaču.
• Da li se staklasto telo već odvojilo na tom oku ili to tek predstoji.

Ako se nešto od toga nađe, lekar odlučuje da li se to samo prati ili se odmah zatvara laserom. Detaljno smo o samom zahvatu i o razlici između pukotine i odlubljenja pisali u tekstu o rupturi mrežnjače i laseru.

Ko je u većem riziku

Nisu svi u istoj poziciji. Pažljiviji nadzor drugog oka posebno se odnosi na:

• Osobe sa izraženijom kratkovidošću, kod kojih je oko duže, a periferija mrežnjače tanja i na oba oka.
• Osobe koje su imale operaciju katarakte na oba oka. Posle uklanjanja sopstvenog sočiva staklasto telo se često brže odvaja, pa raste i mogućnost da negde povuče mrežnjaču.
• Osobe kod kojih se u porodici već javljalo odlubljenje mrežnjače.
• Osobe kod kojih je na prvom oku nađena palisadna degeneracija, jer se ona vrlo često nalazi i na drugom oku.
• Osobe koje su odlubljenje dobile posle povrede, ako je i drugo oko izloženo istom riziku, na primer na poslu ili u sportu.

Kod dijabetesa priča je nešto drugačija, jer tamo problem prvenstveno prave krvni sudovi i ožiljno tkivo, o čemu smo pisali u vodiču o dijabetesu i vidu. I tu je pravilo isto: bolest ne bira jedno oko.

Šta se radi ako se nađe slabo mesto

Nalaz na drugom oku ne znači automatski zahvat. Postoje tri uobičajena ishoda pregleda.

Prvo, nalaz je uredan. Tada se dogovara ritam kontrola i pacijent dobija spisak simptoma zbog kojih se javlja i pre zakazanog termina.

Drugo, nađena je istanjena zona bez otvora. Takva mesta se u velikom broju slučajeva samo prate, jer se većina njih nikada ne pocepa. Odluka zavisi od izgleda promene, od dioptrije i od toga šta se desilo na prvom oku.

Treće, nađena je ruptura ili rupa. Tada se najčešće radi laserska fotokoagulacija, ambulantno, uz kapi za anesteziju i bez operacione sale. Laserom se napravi prsten sitnih ožiljaka oko otvora, pa tečnost ne može da prođe ispod mrežnjače.

Važno je razumeti šta laser radi, a šta ne radi. On ne popravlja vid i ne uklanja mušice. Njegov posao je da spreči da mala pukotina preraste u odlubljenje koje bi tražilo operaciju mrežnjače i sve ono što ide uz nju, od gasa u oku do položaja glave, o čemu smo pisali u tekstu o oporavku posle operacije mrežnjače.

Kada zakazati kontrolu i koliko često

Ritam kontrola određuje lekar, jer zavisi od nalaza, od dioptrije i od toga koliko je vremena prošlo od operacije. Ipak, dva pravila važe skoro uvek.

Prvo, drugo oko se pregleda već tokom lečenja prvog, a ne godinu dana kasnije. Kod odlubljenja se ionako radi pregled očnog dna sa širokom zenicom, pa je logično da se u istoj poseti pogleda i drugo oko.

Drugo, posle toga se ide na redovne kontrole koje se ne preskaču zato što oko dobro vidi. Ceo smisao ovog pregleda je da se problem nađe pre nego što počne da smeta, jer pukotina na periferiji ne kvari vid dok ne pusti tečnost ispod mrežnjače.

Kako izgleda takav pregled i zašto je proširena zenica neizbežna, opisali smo u tekstu o oftalmološkom pregledu i pregledu očnog dna. Ako postoji i pitanje centra mrežnjače, dodaje se OCT snimak.

Znaci zbog kojih se ne čeka zakazana kontrola

Ovo je deo koji vredi zapamtiti napamet, jer se odnosi na oko koje danas dobro vidi. Javite se odmah ako se na bilo kom oku pojavi:

• nagli roj novih mušica, mnogo više nego inače, naročito ako liči na dim ili čađ,
• bljeskovi svetlosti, kao munje ili varnice sa strane, izraženiji u mraku,
• senka ili zavesa koja se navlači sa neke strane vidnog polja,
• naglo zamućenje ili pad vida bez bola i bez crvenila.

Ti simptomi ne znače obavezno odlubljenje. Znače da mrežnjaču treba pogledati odmah, dok postoji izbor između lasera i operacije. Šta spada u hitna stanja, a šta može da sačeka, razdvojili smo na strani kada je hitno. Više o tome kada su mušice bezazlene, a kada nisu, ima u tekstu o mušicama pred očima, a pregled svega što se može desiti mrežnjači dali smo u tekstu o bolestima mrežnjače.

Najčešća pitanja

Da li ću sigurno dobiti odlubljenje i na drugom oku?

Nećete sigurno. Kod većine ljudi koji su imali odlubljenje na jednom oku drugo oko ostane bez problema. Ali rizik jeste veći nego kod nekoga ko nikada nije imao odlubljenje, i zato se to oko prati pažljivije. Cilj pregleda je da se eventualna pukotina nađe dok se rešava laserom.

Kada treba pregledati drugo oko?

Najbolje odmah, u okviru lečenja prvog oka, jer se pregled očnog dna sa širokom zenicom ionako radi. Posle toga se ide na kontrole u ritmu koji odredi lekar, a nezavisno od toga i svaki put kada se pojave bljeskovi, nove mušice ili senka.

Da li postoji način da se odlubljenje spreči?

Ne postoji kapi ni tableta koja to sprečava. Ono što stvarno pomaže je da se pukotina otkrije pre nego što pusti tečnost ispod mrežnjače i da se tada zatvori laserom. Zato je redovan pregled periferije kod osoba pod rizikom najkorisnija mera koja postoji.

Da li se sme skidati dioptrija ako je jedno oko imalo odlubljenje?

O tome se odlučuje pojedinačno, posle pregleda periferije mrežnjače na oba oka. Pregled očnog dna je ionako obavezan deo pripreme za zahvat, a sve pukotine koje se nađu prvo se zatvaraju. Više o samoj proceduri ima u vodiču o laserskom skidanju dioptrije.

Da li mušice na zdravom oku znače da i ono ide na operaciju?

Ne znače. Mušice su vrlo česte i najčešće potiču od uobičajenog odvajanja staklastog tela. Ali kod nekoga ko je već imao odlubljenje, nove mušice su razlog za pregled, a ne za čekanje. Razlika se vidi samo pogledom u očno dno.

Da li nošenje naočara ili računar utiču na rizik?

Ne utiču. Naočare, ekrani, čitanje i rad za računarom ne cepaju mrežnjaču. Rizik nose građa oka, dioptrija, prethodne operacije i povrede. Zato se pažnja usmerava na redovan pregled, a ne na ograničavanje svakodnevnih aktivnosti.

Zakažite pregled

Ako ste imali odlubljenje ili rupturu mrežnjače na jednom oku, pregled drugog oka sa širokom zenicom je najkorisniji pregled koji možete da zakažete.

Doc. dr Marko Zlatanović, subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, prima u Klinici Maja u Nišu, Vizantijski bulevar 33. Zakazivanje na 018 533 036.

*Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Procena rizika i plan kontrola donose se posle pregleda očnog dna.*