Ruptura mrežnjače: rupa koja se najčešće zatvara laserom

Postoji trenutak u kome se odluka o vidu na jednom oku donosi za nekoliko dana. To je trenutak kada na mrežnjači nastane pukotina, a odlubljenje još nije počelo. Tada se problem najčešće rešava laserom u ambulanti, za nekoliko minuta, bez operacione sale. Ako se propusti, isti problem posle traži operaciju odlubljenja mrežnjače u opštoj ili lokalnoj anesteziji, sa gasom u oku i nedeljama mirovanja.

Zato ovaj tekst postoji odvojeno od teksta o ablaciji. Ruptura i ablacija se često pominju u istoj rečenici, a to su dva različita stanja, sa različitom hitnošću i različitim lečenjem.

Šta je ruptura mrežnjače

Mrežnjača je tanak sloj u dnu oka koji prima sliku, kao film u starom fotoaparatu. Ispred nje je staklasto telo, providna želatinasta masa koja ispunjava veći deo oka i priljubljena je uz mrežnjaču.

Sa godinama se staklasto telo skuplja i postepeno odvaja od mrežnjače. To odvajanje je uobičajena pojava i kod većine ljudi prođe bez posledica. Problem nastaje kada je staklasto telo negde jače priraslo, pa prilikom povlačenja pocepa mrežnjaču ispod sebe. Nastane pukotina, potkovičasti rascep ili okrugla rupa. To je ruptura mrežnjače.

Sama pukotina ne mora odmah da smeta vidu. Mrežnjača i dalje leži na svom mestu i radi. Ali kroz tu pukotinu tečnost iz oka može da procuri ispod mrežnjače i da je podigne, kao kada voda podlije tapetu. Kada se to desi, nastalo je odlubljenje, odnosno ablacija retine.

Ruptura ili ablacija: u čemu je razlika

Razlika je u tome da li je tečnost već prošla ispod mrežnjače.

Kod rupture postoji otvor, ali mrežnjača je i dalje naslonjena na podlogu. Vid je najčešće očuvan, a jedini znak mogu biti nove mušice ili bljeskovi. Lečenje je u velikoj većini slučajeva ambulantno, laserom.

Kod ablacije je mrežnjača već podignuta sa podloge. Deo vidnog polja tada nedostaje, obično kao siva ili tamna zavesa koja se navlači sa strane. Lečenje je operacija, najčešće vitrektomija ili skleralna plomba.

Zato se u ordinaciji uvek prvo gleda ista stvar: postoji li otvor i da li je tečnost već ispod. Od tog odgovora zavisi da li pacijent ide na laser istog dana ili se planira operacija.

Simptomi zbog kojih se traži ruptura

Ruptura mrežnjače ne boli. Oko nije crveno i spolja izgleda potpuno normalno. Znaci na koje treba obratiti pažnju su:

• Bljeskovi svetlosti, kao munje ili varnice, obično sa strane vidnog polja i izraženiji u mraku. Nastaju zato što staklasto telo mehanički vuče mrežnjaču.
• Nagli roj novih mušica, mnogo više nego što ste navikli, često opisan kao rojevi tačkica, dim ili čađ. Ako je pri cepanju prsnuo i sitan krvni sud, u staklasto telo dospe krv, pa se vidi kao gust oblak tačaka.
• Jedna velika nova senka koja pluta i ne miruje.

O tome kada su mušice bezopasne, a kada su znak da treba pregled, detaljnije smo pisali u tekstu o mušicama pred očima.

Ovde je važna jedna rečenica: bljeskovi i nagli roj mušica se ne posmatraju kod kuće nekoliko dana. Oni ne dokazuju da postoji ruptura, ali su najčešći razlog zbog koga se ruptura otkrije na vreme.

Kako se ruptura uopšte vidi

Rupture su gotovo uvek na periferiji mrežnjače, uz sam obod. Taj deo se ne vidi običnim gledanjem u oko, niti se vidi na fotografiji očnog dna koja pokriva samo centar.

Zato se radi pregled očnog dna sa širokom zenicom. Zenica se proširi kapima, pa lekar indirektnim oftalmoskopom i sočivom pregleda mrežnjaču do same periferije, uz blago pritiskanje beonjače da bi se video i najudaljeniji obod. Pregled traje, kapi rade oko dvadeset do trideset minuta, a vid na blizinu je zamućen još nekoliko sati posle, pa se ne preporučuje da tog dana sami vozite.

Ako je u oku mnogo krvi pa se mrežnjača ne vidi jasno, radi se ultrazvuk oka. Ako postoji sumnja da je zahvaćen centar, dodaje se i OCT snimak.

Laserska fotokoagulacija: kako izgleda zahvat

Kada se ruptura nađe, a mrežnjača je još naslonjena, radi se laserska fotokoagulacija, poznata i kao barijerni laser.

Ideja je jednostavna. Laserom se oko rupture, u zdravoj mrežnjači, napravi niz sitnih tačaka. Te tačke zarastu u mikroskopske ožiljke koji zalepe mrežnjaču za podlogu. Nastane prsten koji drži kao šav oko rupe na tkanini. Pukotina ostaje, ali tečnost više nema kuda da prođe ispod mrežnjače.

Kako to izgleda za pacijenta:

1. Zenica se proširi kapima. 2. Oko se obamrne kapima za anesteziju. Injekcija nije potrebna. 3. Na oko se stavi kontaktno sočivo koje usmerava laser. 4. Sledi niz kratkih blicova. Traje najčešće nekoliko minuta. 5. Odmah posle toga se ide kući. Nema zavoja, nema previjanja.

Većina ljudi opisuje osećaj kao seriju jakih bleskova, ponekad uz kratko štipanje ili tup pritisak, naročito ako je ruptura daleko na periferiji. Neprijatno jeste, ali kratko traje. Posle zahvata je normalno da nekoliko sati vidite tragove blica i da vam se učini da je vid malo zamućeniji.

Ako se ruptura nalazi na mestu do koga laser ne dopire dobro, umesto lasera se koristi krioterapija, zamrzavanje sondom preko beonjače, koje daje isti efekat priraslice.

Posle lasera: šta smete, a šta ne

Laserski ožiljak ne drži odmah. Potrebno mu je vreme da sazri, obično oko dve nedelje.

U tom periodu se izbegavaju naglo dizanje tereta, naprezanje, treskanje glavom, skokovi, kontaktni sportovi i saune. Šetnja, kancelarijski posao, gledanje u ekran i čitanje ne smetaju. Vožnja se odlaže samo za dan zahvata, zbog proširene zenice.

Kontrolni pregled se najčešće zakazuje posle nekoliko nedelja, da bi se proverilo da je barijera zarasla i da u međuvremenu nije nastala nova pukotina na drugom mestu. Nova pukotina nije redak događaj, jer se staklasto telo često nastavlja odvajati još neko vreme.

I najvažnije uputstvo: ako se posle lasera pojavi nova zavesa, novi nalet mušica ili novi bljeskovi, ne čeka se zakazana kontrola. Tada se javlja odmah, jer to može značiti da je nastao nov otvor ili da je tečnost ipak prošla.

Kada laser više nije dovoljan

Laser rešava pukotinu. Ne rešava mrežnjaču koja je već podignuta.

Ako je tečnost prošla ispod mrežnjače i odlubljenje je počelo, barijerni laser tu ne pomaže, jer se ne može zalepiti sloj koji više ne naleže na podlogu. Tada se ide na operaciju. Kod većine odlubljenja to je vitrektomija, kod nekih skleralna plomba, a kod manjeg broja pneumatska retinopeksija. Detalje smo razložili u tekstu o operaciji mrežnjače, a šta sledi posle zahvata objasnili smo u vodiču o oporavku posle operacije mrežnjače.

Granica između ta dva scenarija je često pitanje dana. To je jedini razlog zbog koga se u ovom tekstu insistira na brzini, a ne da bi se pravila panika.

Ko treba da proveri perifernu mrežnjaču

Postoje ljudi kod kojih je periferija mrežnjače tanja i sklonija cepanju, pa im pregled očnog dna vredi i kada nemaju nikakve tegobe:

• Osobe sa većom kratkovidošću. Kod izraženije minus dioptrije oko je izduženo, pa je mrežnjača na periferiji zategnutija i tanja.
• Osobe kod kojih je u porodici već bilo odlubljenja mrežnjače.
• Osobe koje su imale operaciju katarakte, jer se posle nje staklasto telo često brže odvaja.
• Osobe posle udarca u oko ili u glavu, čak i kada je udarac izgledao bezazleno.
• Osobe koje su već imale rupturu ili odlubljenje na jednom oku. O tome zašto se u toj situaciji uvek gleda i zdravo oko pisali smo posebno u tekstu o ablaciji retine na drugom oku.
• Osobe sa dijabetesom, iz drugog razloga, zbog promena na krvnim sudovima, o čemu više u vodiču o dijabetesu i vidu.

Ako razmišljate o laserskom skidanju dioptrije, pregled periferije mrežnjače je ionako deo pripreme, jer se sve pukotine koje se nađu prvo zatvore, pa se tek onda planira zahvat na rožnjači.

Širu sliku toga šta se sve može desiti mrežnjači, od centra do periferije, dali smo u pregledu bolesti mrežnjače.

Najčešća pitanja

Da li je ruptura mrežnjače isto što i ablacija?

Nije. Ruptura je otvor na mrežnjači koja i dalje leži na svom mestu. Ablacija je stanje u kome je tečnost prošla kroz taj otvor i podigla mrežnjaču sa podloge. Ruptura se najčešće rešava laserom, a ablacija operacijom.

Da li laser mrežnjače boli?

Oko se obamrne kapima, pa se ne oseća bol kao pri povredi. Većina ljudi opisuje jake bleskove, a ponekad kratko štipanje ili pritisak, naročito kada je pukotina daleko na periferiji. Zahvat traje nekoliko minuta i posle njega se odmah ide kući.

Da li laser vraća vid?

Laser ne popravlja vid, on ga čuva. Njegov zadatak je da spreči da pukotina preraste u odlubljenje. Ako je vid pre lasera bio dobar, on takav i ostaje. Mušice koje su vas dovele na pregled laser ne uklanja, one se s vremenom obično slegnu.

Koliko brzo se ide na pregled ako vidim bljeskove i nove mušice?

Bez odlaganja, u roku od dan ili dva. Ti simptomi ne znače obavezno rupturu, ali su najčešći način da se ruptura otkrije dok se još rešava laserom. Ako se pojavi i senka ili zavesa sa strane, to se tretira kao hitno stanje, o čemu smo pisali na strani kada je hitno.

Može li se ruptura pojaviti ponovo, na drugom mestu?

Može. Staklasto telo se odvaja postepeno, pa se nova pukotina može javiti nedeljama posle prve. Zato se posle lasera radi kontrolni pregled, i zato se svaki nov nalet mušica ili bljeskova prijavljuje odmah, a ne čeka se zakazani termin.

Da li posle lasera mogu da radim i vežbam normalno?

Prvih nekoliko nedelja se izbegavaju dizanje tereta, naprezanje, skokovi, kontaktni sportovi i sauna, dok ožiljak ne sazri. Uobičajene dnevne aktivnosti, posao za računarom, šetnja i čitanje nisu problem. Tačan raspored vam daje lekar posle pregleda.

Zakažite pregled

Ako ste primetili bljeskove, nagli roj mušica ili senku u vidnom polju, pregled očnog dna sa širokom zenicom je jedini način da se vidi šta se dešava na periferiji mrežnjače.

Doc. dr Marko Zlatanović, subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, prima u Klinici Maja u Nišu, Vizantijski bulevar 33. Zakazivanje na 018 533 036.

*Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Odluka o lečenju donosi se tek posle pregleda očnog dna.*