OCT pregled: snimak mrežnjače koji vidi ono što oko ne oseti

Posle pregleda vam je rečeno da treba da se uradi OCT, a vi niste sigurni ni šta je to, ni da li nešto boli, ni zašto nije bilo dovoljno ono što je lekar već pogledao. Ili ste dobili nalaz sa slikom u boji koja liči na presek terena i sa nekoliko brojeva pored kojih piše "mikrometri". Oba osećaja su česta i oba su razumljiva. OCT je danas jedno od najkorišćenijih snimanja u oftalmologiji, ali je pacijentima retko ko objasni jednostavnim rečima. Ovaj tekst objašnjava šta OCT snima, kako izgleda samo snimanje, kod kojih stanja se traži, šta se na snimku vidi, a šta ne, i zašto se isti snimak posle ponavlja.

Šta je OCT i šta zapravo snima

OCT je skraćenica od optička koherentna tomografija. Reč "optička" znači da aparat radi sa svetlom, a ne sa rendgenskim zracima. Reč "tomografija" znači da pravi presek, dakle sliku onoga što je u dubini, a ne samo površine.

Najlakše je zamisliti tortu. Kada je gledate odozgo, vidite glazuru. Kada odsečete parče, vidite koliko ima kora i fila i gde je nešto ulegnulo. Klasičan pregled očnog dna je pogled odozgo: lekar kroz zenicu gleda mrežnjaču sa lica mesta i vidi njenu površinu, boju, krvne sudove i očni nerv. OCT je taj presek. Aparat pošalje slab snop svetla u oko, meri kako se svetlo vraća od različitih dubina i od toga sastavlja sliku na kojoj se vide slojevi mrežnjače, jedan po jedan.

Mrežnjača je tanka. Cela je tanja od milimetra, a ipak ima više slojeva sa različitim poslom. Zato se debljina meri u mikrometrima, hiljaditim delovima milimetra. Ta preciznost je i razlog zašto OCT vidi ono što oko još ne oseti: tečnost koja se tek nakupila ispod mrežnjače ili sloj nervnih vlakana koji je počeo da se tanji ne daju nikakvu tegobu na početku, ali se na preseku vide jasno.

Zbog toga OCT ne zamenjuje pregled, nego mu se dodaje. Kako izgleda ceo pregled, od oštrine vida do očnog dna, opisali smo u tekstu o oftalmološkom pregledu i pregledu očnog dna, a OCT je jedan od koraka koji se traži tek kada osnovni pregled pokaže nešto što vredi izmeriti.

Kako izgleda snimanje, korak po korak

Ovo je deo zbog kojeg ljudi najviše brinu, a najmanje ima razloga za brigu.

Sednete ispred aparata, bradu naslonite na oslonac, a čelo na traku ispred sebe. Sestra ili lekar vam kaže da gledate u tačkicu svetla, obično zelenu ili crvenu, i da trudite da ne pomerate glavu. Aparat sam pređe preko oka snopom svetla. Sve traje nekoliko sekundi po oku, a ceo termin za snimanje oba oka najčešće je gotov za nekoliko minuta.

Nekoliko stvari koje vredi znati unapred:

• Aparat ne dodiruje oko. Nema kapi za obamrljivanje, nema uboda i nema ničega što se stavlja na oko.
• Snimanje ne boli. Svetlo je slabo, kod nekih ljudi malo zaseni, kao kada vas neko slika sa blicem, i taj utisak brzo prođe.
• Nema rendgenskog zračenja, pa se snimak može ponavljati onoliko puta koliko je potrebno za praćenje.
• Trepnuti smete. Ako trepnete u pogrešnom trenutku, snimak se jednostavno ponovi.
• Kod nekih pacijenata se pre snimanja šire zenice kapima, jer se tako lakše dobije jasan snimak. Tada računajte na duži boravak u ordinaciji i na to da vam vid na blizinu bude zamućen nekoliko sati, pa je bolje da vozilo ne vozite sami.

Kvalitet snimka može da bude slabiji ako je oko jako suvo, ako je sočivo izrazito zamućeno ili ako pacijent ne može da miruje. Zato se ponekad kapne veštačka suza pre snimanja ili se snimanje ponovi.

Šta se vidi na slojevima mrežnjače

Na preseku uredne mrežnjače slojevi su ravnomerni, a u centru se vidi plitko udubljenje. To udubljenje je makula, odnosno žuta mrlja, mesto kojim čitate i prepoznajete lica. Ono što lekar traži jesu odstupanja od te slike.

Najčešće se traže tri stvari. Prva je tečnost: nakupine koje razdvajaju slojeve ili ih zadebljaju, što se opisuje kao otok, odnosno edem. Druga je prekid tkiva, na primer rupa u makuli, gde na snimku nedostaje deo sloja. Treća je zategnuto tkivo preko površine, epiretinalna membrana, koja mrežnjaču nabora kao foliju. Sve tri promene daju sličan osećaj pacijentu, krive linije i mrlju u sredini slike, a razlikuju se upravo na OCT snimku. Detaljnije o njima pisali smo u tekstu o žutoj mrlji, rupi u makuli i epiretinalnoj membrani.

Kod glaukoma se gleda drugi deo snimka: debljina sloja nervnih vlakana oko očnog nerva. To su vlakna koja nose sliku iz oka do mozga i ona se kod glaukoma gube postepeno.

Kada se OCT radi

OCT se ne radi svakome i ne radi se rutinski. Traži se kada postoji pitanje na koje pogled na očno dno ne može da odgovori dovoljno precizno. Najčešće situacije su ove:

• Dijabetes. Otok makule je čest razlog pada vida kod dijabetičara, a počinje tiho. O tome zašto se očno dno kod dijabetesa kontroliše i kada nema tegoba pisali smo u vodiču o dijabetesu i vidu.
• Krive linije i mrlja u centru slike. Kada slova beže pri čitanju ili se okvir vrata čini iskrivljenim, OCT razdvaja mogućnosti i pokazuje da li je reč o otoku, rupi ili membrani.
• Sumnja na glaukom ili već postavljen glaukom. Prati se debljina nervnih vlakana kroz vreme.
• Praćenje terapije injekcijama. Kada se daju anti-VEGF injekcije, razmak između njih se određuje prema nalazu, a OCT je taj nalaz.
• Priprema za operaciju katarakte kod pacijenata koji biraju složenija sočiva ili imaju raniji problem sa mrežnjačom, jer stanje makule utiče na to koliko će se vid posle popraviti. O tome kako se bira sočivo pisali smo u tekstu o izboru sočiva za kataraktu.
• Veća kratkovidost i ranije promene na mrežnjači, kod kojih se prati da li se nešto menja.

Šta OCT ne može da pokaže

Ovo je jednako važno kao i ono što snimak vidi, a retko se kaže naglas.

OCT ne meri koliko vidite. Oštrina vida se proverava na tabli, sa slovima, i dešava se da snimak izgleda gore nego što pacijent vidi, ali i obrnuto. Isto tako, OCT ne meri očni pritisak i ne zamenjuje merenje pritiska kod glaukoma.

OCT dobro prikazuje centar očnog dna, ali obod mrežnjače se i dalje najbolje pregleda kroz proširenu zenicu, sa lampom i sočivom. Zato snimak ne isključuje rupicu ili istanjenje na obodu, a upravo se tamo krije uzrok kod nagle pojave mušica i bljeskova.

I najvažnije: OCT sam po sebi nije dijagnoza. To je merenje. Šta ono znači u vašem slučaju zavisi od toga šta se vidi na pregledu, kakva je oštrina vida, koliko dugo traju tegobe i šta pokazuju raniji snimci. Tumačenje nalaza je posao lekara koji vas je pregledao, a ne poređenje brojeva sa nečim što ste našli na internetu.

Kako se čita nalaz i zašto se snimak ponavlja

Na nalazu ćete najčešće videti dve vrste prikaza. Jedan je presek, slika slična onoj sa šeme iznad, na kojoj se vidi oblik slojeva. Drugi je mapa u bojama, gde boje ne označavaju bolest nego debljinu: topliji tonovi znače deblji sloj, hladniji tanji. Uz mapu ide i tabela sa brojevima u mikrometrima, po poljima.

Zato boja na mapi sama po sebi ne znači da je nešto loše. Kod nekih ljudi je mrežnjača prirodno tanja ili deblja, kod visoke kratkovidosti se merenja pomeraju, a i aparati se međusobno razlikuju u tome kako računaju granice. Iz istog razloga se snimci sa dva različita aparata ne porede direktno.

Ponavljanje snimka je smisao cele priče. Jedan OCT je fotografija trenutka. Dva snimka u razmaku od nekoliko meseci pokazuju smer: da li otok popušta, da li se sloj nervnih vlakana i dalje tanji, da li terapija radi svoj posao. Zato čuvajte svoje snimke i nosite ih na svaku kontrolu, po mogućstvu i u elektronskom obliku. To je najkorisnija stvar koju pacijent može da uradi za tačnost sledećeg pregleda.

Najčešća pitanja

Da li OCT pregled boli?

Ne. Aparat ne dodiruje oko, nema uboda, kapi za obamrljivanje nisu potrebne i nema rendgenskog zračenja. Osećaj je kao da gledate u tačkicu svetla nekoliko sekundi. Kod nekih ljudi svetlo nakratko zaseni, slično blicu na fotoaparatu, i to brzo prođe.

Koliko traje OCT snimanje?

Samo snimanje traje nekoliko sekundi po oku, a sa nameštanjem i ponavljanjem po potrebi obično nekoliko minuta ukupno. Ako se pre snimanja šire zenice kapima, na termin računajte duže, jer se čeka da kapi počnu da deluju.

Moraju li da se šire zenice za OCT?

Ne uvek. Kod mnogih pacijenata se dobar snimak dobija i kroz neproširenu zenicu. Zenice se šire kada je snimak nejasan, kada je sočivo zamućeno ili kada se uz OCT radi i pregled oboda mrežnjače. Ako se kapi daju, vid na blizinu je zamućen nekoliko sati, pa je bolje da imate pratnju ili prevoz.

Šta se sve vidi na OCT snimku?

Vide se slojevi mrežnjače u preseku, oblik makule, nakupljena tečnost i otok, prekid tkiva kao kod rupe u makuli, membrane preko površine mrežnjače i debljina sloja nervnih vlakana oko očnog nerva. Ne vidi se koliko vi vidite niti kolika je vrednost očnog pritiska, jer se to meri drugačije.

Da li OCT zamenjuje pregled očnog dna?

Ne. OCT je dopuna pregleda, a ne zamena. Obod mrežnjače, gde se najčešće nalaze rupice i istanjenja, i dalje se najbolje pregleda kroz proširenu zenicu. Nalaz OCT snimka se tumači zajedno sa ostatkom pregleda.

Koliko često treba raditi OCT?

Nema jednog intervala koji važi za sve. Kod praćenja terapije injekcijama snimak se često radi pre svake naredne odluke, kod glaukoma jednom do dva puta godišnje, a kod stabilnog nalaza ređe. Razmak određuje lekar prema vašem nalazu, a ne kalendar.

Koliko košta OCT i da li se plaća posebno?

OCT se najčešće vodi kao zasebna stavka, odvojeno od cene pregleda, jer je reč o posebnom snimku. Na iznos utiče i da li se snima jedno ili oba oka i da li se uz OCT radi još neko ispitivanje. Kako se cenovnici razlikuju i menjaju kroz vreme, tačan iznos proverite prilikom zakazivanja, a konačna preporuka šta je od dijagnostike potrebno donosi se posle pregleda.

Mogu li da nosim kontaktna sočiva na dan snimanja?

Bolje je da ih izvadite pre dolaska, meka bar nekoliko sati ranije, jer suvlja površina oka i sočivo na oku mogu da umanje kvalitet snimka. Ponesite naočare sa sobom.

Zakažite pregled

Ako vam je rečeno da treba da uradite OCT, ili primećujete krive linije, mrlju u centru slike i teže čitanje, pregled je najbrži način da dobijete konkretan odgovor. Na pregledu se procenjuje šta je od dijagnostike zaista potrebno, a snimak ima smisla tek kada se čita zajedno sa nalazom pregleda.

Doc. dr Marko Zlatanović je očni hirurg i subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, pa su mu mrežnjača i žuta mrlja uži posao. Pregleda i operiše u Klinici Maja u Nišu. Termin zatražite telefonom na 018 533 036 ili preko stranice za zakazivanje. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš. Ako imate ranije snimke i nalaze, ponesite ih, jer poređenje kroz vreme govori više od jednog snimka.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Nalaz vašeg snimka tumači lekar koji vas je pregledao, uz ostatak pregleda i vašu istoriju bolesti.