Operacija ablacije retine

Mrežnjača prekriva unutrašnjost zadnjeg dela oka i pretvara svetlost u sliku koju mozak prepoznaje. Kada se odvoji od sloja koji je snabdeva kiseonikom i hranljivim materijama, taj deo oka prestaje da prenosi sliku, a odvajanje se s vremenom širi na okolne delove mrežnjače. Kapi, tablete i vežbe za oči tu ne pomažu: podignuta mrežnjača se vraća na svoje ležište isključivo hirurški.

Većina pacijenata nam se javi zbog nekoliko tipičnih promena u vidu. Nazivi nisu bitni i ne morate ih znati, dovoljno je da na pregledu opišete šta primećujete i od kada.

Vredi zapamtiti jednu stvar: odvajanje mrežnjače ne izaziva bol, crvenilo ni glavobolju. Oko spolja izgleda potpuno uredno, pa se značaj simptoma lako umanji i sačeka nekoliko dana da vidimo hoće li proći samo. Baš to čekanje najskuplje košta, jer se u međuvremenu odvajanje tiho širi ka centru vida.

• Sevanja i varničenje u oku, primetnija uveče i u zamračenoj prostoriji.
• Naglo povećan broj tačkica, končića ili paučinastih senki koje plove kroz vidno polje.
• Tamna zavesa koja ulazi sa ivice vida i zahvata sve veći deo slike.
• Nagli pad oštrine vida, kada zamućenje stigne do centra slike.

Prvi korak je uvek pregled očnog dna sa proširenom zenicom. Zenica se raširi kapima, pa se pod uveličanjem pregleda cela periferija mrežnjače: traži se pukotina, njeno tačno mesto i procenjuje se koliki je deo mrežnjače podignut. Dijagnoza se drugačije ne postavlja, jer se ovo stanje ne vidi spolja niti se otkriva merenjem dioptrije.

Šta se dalje radi, odlučuje nalaz. Kada postoji samo pukotina, a mrežnjača je još naslonjena na svoje mesto, obično je dovoljna kratka laserska intervencija u ambulanti: laserom se oko pukotine napravi ožiljni prsten koji je zapečati, pa tečnost ne može da prodre ispod mrežnjače. Ako je tečnost već podigla mrežnjaču, planira se operacija, po pravilu odmah.

Pre zahvata rade se uobičajene pripremne analize, a na razgovoru prolazimo kroz vaš nalaz i kroz to šta se u vašem slučaju realno može očekivati, jer se zatečeno stanje razlikuje od oka do oka. Ponesite spisak lekova koje uzimate, posebno terapiju za razređivanje krvi, i recite ako imate dijabetes, povišen pritisak ili alergiju na neki lek. Zenice ostaju proširene nekoliko sati i vid je za to vreme zamućen i osetljiv na svetlo, pa dolazak organizujte tako da vas neko doveze i odveze.

Zahvat se u najvećem broju slučajeva radi u lokalnoj anesteziji, uz blagu sedaciju ako je pacijentu tako mirnije. Okvirno traje između sat i dva, a kući se ide istog dana. Oko je potpuno obamrlo, pa se tokom rada oseti dodir i pritisak, ali ne i bol.

Metod nije isti za svakoga. Bira se prema tome kakva je pukotina, gde se nalazi i u kakvom je stanju mrežnjača, a kod složenijih nalaza dve tehnike se kombinuju. O tome šta je u vašem slučaju predviđeno razgovaramo pre zahvata, zajedno sa mogućim rizicima.

• Vitrektomija, danas najčešći izbor kod odraslih pacijenata: kroz tri uboda uža od milimetra uklanja se staklasto telo koje zateže mrežnjaču, mrežnjača se raširi na svoje ležište, a pukotina zapečati laserom. Na kraju se unutrašnjost oka popuni gasom ili silikonskim uljem, koji mrežnjaču iznutra pridržavaju dok ne priraste.
• Skleralna plomba: mekana silikonska trakica fiksira se spolja na beonjaču i lagano ugne zid oka prema podignutoj mrežnjači, čime se pukotina zatvara. Trakica po pravilu ostaje doživotno, ne primećuje se spolja i ne smeta pri treptanju. Ovaj pristup se češće bira kod mlađih osoba.
• Pneumatska retinopeksija, rezervisana za manji broj pogodnih nalaza: u oko se ubaci mehur gasa koji potisne mrežnjaču nazad na njeno mesto, a pukotina se zatim učvrsti laserom ili krioterapijom, odnosno hlađenjem.

Gas iz oka nestaje sam. Koliko će se zadržati zavisi od vrste, okvirno od dve do osam nedelja, i sve to vreme je vid na tom oku mutan, a granica mehura se vidi kao vodoravna linija koja iz dana u dan pada niže. Silikonsko ulje se ne povlači samo od sebe: njega hirurg vadi u zasebnom, kratkom zahvatu, najčešće posle nekoliko meseci.

Nekoliko pravila iz tog perioda vredi zapamtiti napamet:

Povratak na uobičajen ritam traje okvirno dve do šest nedelja, dok se oštrina vida sređuje sporije i može da se popravlja mesecima, kod nekih pacijenata i do godinu dana. Kontrolni pregledi u tom periodu nisu formalnost, jer se na njima prati da li mrežnjača dobro naleže i kakav je pritisak u oku. Posle vitrektomije vremenom najčešće nastane zamućenje sopstvenog sočiva, katarakta, koja se rešava rutinskom operacijom. I još nešto: bljeskovi, mušice i zavesa ostaju znaci uzbune do kraja života, i za operisano i za drugo oko.

• Sve dok ima gasa u oku, avion i planinski usponi su zabranjeni, jer na visini mehur nabuja i pritisak u oku naglo skoči.
• Prvih dana, ponekad i pune dve nedelje, dobija se uputstvo da glavu držite u tačno određenom položaju, najčešće licem nadole. To nije preporuka nego deo lečenja.
• Dizanje tereta, naprezanje i naporan trening odlažu se, kao i vožnja, sve dok vid ne bude dovoljno pouzdan.
• Kapi se ukapavaju po satnici do kraja propisanog perioda, i onda kada oko deluje sasvim smireno.

Kod ovog stanja datum operacije utiče na ishod koliko i sam zahvat. Ključna je makula, žuta mrlja u centru mrežnjače kojom se čita, gleda ekran i prepoznaju lica. Dokle god je makula naslonjena, centralni vid je sačuvan; kada se i ona podigne, počinje trka sa vremenom.

Zato senka u vidnom polju nije razlog da se traži slobodan termin za sledeću nedelju. Pozovite 018 533 036 istog dana i opišite šta vidite, pa ćemo pregled zakazati prema tome koliko je hitno. Od svega što odlučuje o ishodu, jedino na šta vi zaista možete da utičete jeste koliko brzo ćete stići na pregled.

• Dok je makula pošteđena, operacija se zakazuje hitno, istog ili narednog dana, da se odvajanje ne proširi do centra vida.
• Kada je makula već podignuta, rezultati po vid su bolji ako se operiše u prva tri dana, dok posle nedelju dana osetno slabe.
• Ostavljena bez lečenja, ablacija dovodi do trajnog gubitka vida na tom oku, a propadanje može da krene već posle nekoliko dana.

Hirurgija mrežnjače i staklastog tela je uža oblast oftalmologije za koju su potrebni dodatna subspecijalizacija i posebna oprema u sali. U Klinici Maja u Nišu operaciju ablacije retine radi doc. dr Marko Zlatanović, subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, koji je doktorsku disertaciju odbranio iz oblasti promena na makuli kod osoba sa dijabetesom.

Termin najčešće traže osobe kod kojih su se preko noći pojavili sevovi, roj novih mušica ili senka sa strane. Uz njih, pažnju zaslužuju i oni sa jačom kratkovidošću, sa pukotinom ili ablacijom u ličnoj ili porodičnoj istoriji, pacijenti posle udarca u oko ili posle komplikovane operacije katarakte, kao i osobe sa dijabetesom kod kojih ožiljno tkivo zateže mrežnjaču. Ako niste sigurni da li se prepoznajete u ovome, pregled očnog dna daje jasan odgovor još istog dana.

Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš. Za pregled pozovite 018 533 036. Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i savet lekara.