Vid posle 60. godine: šta je normalno starenje, a šta nije

Posle šezdesete skoro svako primeti nešto na svom vidu. Noćna vožnja postane neprijatna, u polumraku se teže pročita cena na pakovanju, za čitanje treba više svetla nego pre nekoliko godina, a oči se posle sata provedenog nad knjigom zamore. Najčešće se u toj situaciji pomisli isto: „pa to su godine". Ponekad je to tačno. Problem je u tome što se iza istih reči kriju i promene koje nemaju veze sa starenjem, a koje se najbolje leče dok su male. Ovaj tekst objašnjava koje promene vida idu uz godine i zašto, koji znaci ne idu uz godine ni kod koga, i po čemu se jedno od drugog razlikuje u svakodnevnom životu. Nije namenjen tome da sami sebi postavite dijagnozu, nego da znate kada je vredno da se zakaže pregled, a kada se ne čeka.

Šta se u oku zaista menja sa godinama

Oko stari kao i ostatak tela, i to na nekoliko mesta odjednom.

Očno sočivo tokom života gubi elastičnost. Zato se posle četrdesete sve teže izoštrava slika na blizinu, pa ruka instinktivno udaljava knjigu ili telefon. To je prezbiopija i o njoj smo pisali u posebnom tekstu o vidu na blizinu. Isto sočivo s vremenom postaje i gušće i manje providno, pa kroz njega prolazi manje svetla.

Zenica se sa godinama sužava i slabije se širi u mraku. Posledica je praktična: starijem oku u polumraku dolazi znatno manje svetla nego mlađem, iako su uslovi isti.

Suzni film postaje nestabilniji, pa se oči lakše suše, peku i zamore, posebno uz ekrane i grejanje. Kako to izgleda i šta pomaže, opisali smo u tekstu o suvom oku.

I staklasto telo, providna masa koja ispunjava oko, s godinama se zgušnjava i skuplja. Zato starije oko češće vidi sitne pokretne tačkice i niti.

Kako normalno starenje vida izgleda u životu

Promene koje idu uz godine imaju tri zajedničke osobine, i njih je lakše zapamtiti nego spisak simptoma.

Prvo, dolaze postepeno. Mere se godinama, ne danima. Čovek obično ne može da kaže kada je počelo.

Drugo, pogađaju oba oka otprilike jednako. Starenje ne bira jedno oko.

Treće, popravljaju se svetlom i naočarima. Ako se uz jaču lampu i odgovarajuća stakla za čitanje sve vrati u red, najverovatnije je u pitanju ono što se očekuje sa godinama.

Tipične tegobe iz te grupe su: potreba za više svetla pri čitanju, sporije privikavanje kada se iz osvetljene prostorije uđe u mračnu, slabiji osećaj za kontrast pa sivo na sivom teže razlikujete, zamor očiju posle dužeg rada na blizinu i osetljivost na farove u susret. Ništa od toga ne znači da je oko zdravo, nego da sama tegoba nije dovoljna da se nešto zaključi. Zato se posle šezdesete pregled ne zakazuje samo kada zaboli.

Znaci koje ne treba pripisati godinama

Sledeće promene nisu deo normalnog starenja ni kod koga i uvek su razlog za pregled, čak i kada su blage i kada prođu same.

• nagli pad vida, na jednom ili oba oka, u roku od nekoliko dana ili čak jednog dana
• krive ili izlomljene prave linije: ivica vrata, prozorski ram, red teksta, šare na pločicama
• mrlja ili prazno polje u centru slike, zbog koje usred reči nestane nekoliko slova
• senka ili zavesa koja se navlači sa strane vidnog polja
• roj novih mušica, posebno uz bleskove svetla
• duple slike koje se jave odjednom
• bol u oku sa mučninom, glavoboljom i crvenilom
• razlika između očiju koju primetite kada jedno oko pokrijete rukom

Poslednja tačka je najkorisnija za kuću i ne traži nikakvu opremu. Pokrijte jedno oko, pogledajte isti predmet, pa pokrijte drugo i uporedite. Mozak inače popunjava sliku iz boljeg oka, pa ozbiljan gubitak vida na jednom oku može mesecima da ostane neprimećen.

Tri stanja koja se najčešće sakriju za "to su godine"

Na uzrastu posle šezdesete tri stanja su posebno česta, a sva tri u početku izgledaju kao starenje.

Katarakta je zamućenje očnog sočiva. Boje izblede i požute, javlja se osećaj gledanja kroz prljavo staklo ili maglu, noćna vožnja postaje neprijatna jer farovi i ulične lampe prave krugove i raspršuju se, a dioptrija za daljinu se menja češće nego pre. Zamućenje ne prolazi samo i ne popravlja se kapima, ali ne znači ni da se mora odmah operisati: o tome odlučuje to koliko vas smeta u svakodnevnom životu, zajedno sa nalazom. Kako ceo put izgleda, od prvih tegoba do kontrole posle operacije, opisali smo u vodiču za operaciju katarakte.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Uznapredovala katarakta

Vid može biti zamućen, uz slabiji kontrast i izbledele boje.

Glaukom je sasvim druga priča, jer u najčešćem obliku dugo ne daje nikakve tegobe. Ne boli, vid u centru dugo ostaje dobar, a propada periferija vidnog polja, i to postepeno sa strane. Čovek počne da zapinje za ivicu vrata ili ne vidi šolju koja stoji pored, a to pripiše nespretnosti ili godinama. Oštećenje vidnog živca kod glaukoma se ne vraća, zato se o njemu govori kao o tihom gubitku vida, a lečenje ima smisla upravo dok tegoba još nema. Više o tome ima u tekstu o glaukomu.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Uznapredovali glaukom

Oštećenje vidnog živca može izrazito suziti vidno polje.

Starosna degeneracija makule zahvata žutu mrlju, najosetljiviji deo mrežnjače kojim se čita i prepoznaju lica. Zato ovde periferija ostaje, a kvari se centar: prave linije postanu krive, slova se razliju, usred teksta se pojavi mutna ili prazna mrlja. Postoje dva toka bolesti i od toga šta nalaz pokaže zavisi i šta se dalje radi, pa je kod krivih linija pregled stvar nekoliko dana, a ne meseca. Objasnili smo to u tekstu o makularnoj degeneraciji.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Degeneracija makule

Centralni vid može postati zamućen ili iskrivljen, uz nedostajuće detalje.

Uz ova tri, posle šezdesete je često i to da neko već godinama živi sa šećernom bolešću ili povišenim pritiskom. Oboje menja krvne sudove mrežnjače, a u početku bez tegoba. Koliko često se tada ide na pregled očnog dna i zašto, opisano je u tekstu o dijabetesu i vidu.

Kada se ne čeka

Jedan deo promena ne trpi čekanje na slobodan termin. Javite se istog dana ako se pojavi nagli pad vida, zavesa ili senka sa strane, roj novih mušica sa bleskovima svetla, jak bol u oku sa mučninom i crvenilom, ili duple slike koje su nastale odjednom. Isto važi i posle udarca u oko, bez obzira na to kako se vid u tom trenutku čini. Koje situacije spadaju u hitne i šta se u njima radi, stoji na stranici kada je hitno.

Za sve ostalo iz prethodnih odeljaka pregled se zakazuje mirno, ali u roku od nekoliko nedelja, a ne "kad bude vremena". Kod krivih linija pregled se traži u roku od nekoliko dana, a i kod razlike između očiju bolje je ne otezati.

Šta pomaže u svakodnevnom životu

Ništa od ovoga ne menja ono što se dešava u oku, ali stvarno olakšava život i smanjuje rizik od pada i povrede.

• Više svetla, usmerenog na posao. Lampa pored ramena, uperena u knjigu, vredi više od jakog plafonjera.
• Kontrast umesto sitnih detalja. Tamna šolja na svetlom stolu, bela prekidačka ploča na tamnom zidu, traka u boji na prvom i poslednjem stepeniku.
• Naočare za svoj posao. Jedne za čitanje, druge za računar; razdaljine se razlikuju i jedna stakla retko pokriju oboje.
• Sunčane naočare i šešir na jakom suncu, tokom cele godine.
• Bez pušenja i uz redovnu kontrolu šećera, pritiska i holesterola. To su promene koje se tiču i očiju, a ne samo srca.
• Pregled na redovno, ne na tegobu. Posle šezdesete to je najkorisnija navika u ovom spisku.

Što se dodataka ishrani tiče, važno je reći jasno: ne postoji dodatak koji zaustavlja starenje oka, i nijedna tableta ne zamenjuje pregled. Da li vam je neka terapija ili dodatak potreban i u kom obliku, odlučuje lekar na osnovu nalaza, a ne reklama ni preporuka iz apoteke.

Šta se gleda na pregledu posle 60. godine

Da pregled ne bi bio nepoznanica, evo šta se na njemu najčešće radi. Meri se vidna oštrina i proverava se dioptrija. Meri se očni pritisak. Prednji deo oka se pregleda na biomikroskopu, čime se vidi i stanje sočiva, odnosno ima li katarakte i koliko je izražena. Zatim se kapima šire zenice i pregleda očno dno, dakle mrežnjača, žuta mrlja i vidni živac. Prema nalazu se dodaju snimci, najčešće snimanje mrežnjače i vidnog polja.

Dve praktične stvari. Kapi za širenje zenica drže nekoliko sati i za to vreme se vidi mutno i teško se gleda u svetlo, pa tog dana ne treba sami da vozite. I donesite spisak lekova koje pijete, uključujući i one za pritisak i šećer, jer deo njih ima veze sa očima. Kako pregled izgleda korak po korak i koliko traje, opisano je na stranici o oftalmološkom pregledu i pregledu očnog dna.

Najčešća pitanja

Da li je normalno da posle 60. godine treba više svetla za čitanje?

Jeste. Sočivo propušta manje svetla, a zenica se slabije širi, pa starijem oku treba više osvetljenja za isti posao. Ako jača lampa i odgovarajuće naočare za čitanje rešavaju stvar, to je promena koja ide uz godine. Ako ni uz dobro svetlo ne možete da pročitate ono što ste pre mogli, to je razlog za pregled.

Kako da razlikujem kataraktu od starosne degeneracije makule?

Po tome šta se kvari. Kod katarakte je cela slika mutna i izbledela, kao kroz prljavo staklo, a oko jakih svetala se vide krugovi. Kod degeneracije makule periferija ostaje jasna, a kvari se centar: prave linije postanu krive, a usred teksta se pojavi mutna mrlja. Razlikovanje se potvrđuje pregledom, jer se ta dva stanja mogu javiti i zajedno.

Koliko često treba na pregled očiju posle 60. godine?

Kod osobe bez tegoba i bez poznate bolesti oka to je najčešće jednom u jednoj do dve godine. Ako postoji glaukom u porodici, šećerna bolest, povišen očni pritisak, veća dioptrija ili već poznata promena na mrežnjači, kontrole su češće. Tačan period odredi lekar posle pregleda, jer zavisi od nalaza.

Da li se slabljenje vida sa godinama može zaustaviti?

Starenje sočiva i suznog filma se ne zaustavlja. Ali veliki deo gubitka vida kod starijih ljudi ne dolazi od starenja, nego od bolesti koje se mogu lečiti ili zadržati, posebno ako se nađu rano. Zato redovan pregled vredi: ne vraća godine, ali čuva ono što se dalje ne bi sačuvalo samo.

Vidim dobro na jedno oko, pa je drugo verovatno u redu?

Ne mora da znači. Mozak sliku popunjava iz boljeg oka, pa se gubitak na jednom oku lako propusti. Zato s vremena na vreme pokrijte jedno oko, pogledajte isti predmet, pa pokrijte drugo i uporedite. Svaka razlika koju tako primetite zaslužuje pregled.

Krive linije vidim samo kada sam umoran, mogu li da sačekam?

Krive ili izlomljene prave linije nisu posledica zamora i ne treba ih čekati da prođu, čak ni kada se jave povremeno. To je znak koji se proverava pregledom očnog dna, i tu pregled treba zakazati u roku od nekoliko dana.

Da li vitamini i dodaci ishrani čuvaju vid?

Dodatak ishrani ne zaustavlja starenje oka i ne zamenjuje pregled. U nekim stanjima mrežnjače lekar propiše određenu terapiju ili dodatak na osnovu nalaza, ali to je odluka posle pregleda, a ne nešto što se uzima po reklami ili tuđoj preporuci.

Posle šezdesete sam dobio mušice pred očima. Da li je to starenje?

Sitne pokretne tačkice i niti su u ovom uzrastu česte i najčešće bezazlene, jer se staklasto telo s godinama zgušnjava. Ono što nije uobičajeno jeste naglo pojavljivanje velikog broja novih mušica, naročito uz bleskove svetla ili senku sa strane. To traži pregled istog dana, a razliku smo objasnili u tekstu o mušicama pred očima.

Zakažite pregled

Ako primećujete promenu na vidu pa niste sigurni da li je u pitanju ono što ide uz godine ili nešto drugo, pregled je najkraći put do odgovora. Na jednom pregledu se vidi i stanje sočiva, i očni pritisak, i mrežnjača sa žutom mrljom i vidnim živcem, pa se odmah zna da li nešto treba da se prati, leči ili samo kontroliše za godinu.

Doc. dr Marko Zlatanović je očni hirurg i subspecijalista vitreoretinalne hirurgije. Pregleda i operiše u Klinici Maja u Nišu, Vizantijski bulevar 33. Termin se zakazuje telefonom na 069 345 6553 ili preko stranice za zakazivanje.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ako primetite nagli pad vida, zavesu sa strane, roj novih mušica ili jak bol u oku, ne čekajte zakazan termin nego se javite odmah.