Prezbiopija: zašto posle 40. godine ruke postanu prekratke

Poznata scena: telefon se polako udaljava od lica, sitna slova na kutiji leka se čitaju pod jačim svetlom, a u restoranu meni odjednom drži neko drugi. Prezbiopija je najčešći razlog zbog kog ljudi posle 40. godine prvi put pomisle na naočare. Nije bolest, ne uništava vid i ne vodi u slepilo, ali ume da bude neprijatna jer stiže baš kada čovek ne očekuje da su mu oči „ostarile". Ovaj tekst objašnjava zašto se dešava, koje opcije stvarno postoje i, što je najvažnije, kada slabiji vid na blizinu nije samo prezbiopija.

Šta je prezbiopija

Iza zenice se nalazi prirodno očno sočivo. Ono nije statično: kada gledate u daljinu, opušteno je i tanko, a kada pogled spustite na knjigu, mišić oko njega ga stisne i sočivo se ispupči. Ta promena oblika zove se akomodacija i ona je razlog zbog kog dete može da čita tekst sa petnaest centimetara.

Sočivo tokom celog života dodaje nove slojeve i postepeno postaje gušće i tvrđe. Proces počinje mnogo ranije nego što ga primetite, ali granica se najčešće pređe između 42. i 48. godine: sočivo više ne može dovoljno da se ispupči, pa slika sa bliskog rastojanja pada iza mrežnjače umesto na nju. Tako nastaje prezbiopija, u narodu poznata kao staračka dalekovidost.

Naziv je nezgodan jer plaši, a i pogrešno usmerava. Prezbiopija nije bolest i nije znak da se sa okom nešto loše dešava. To je fiziološka promena kroz koju prolaze svi ljudi, uključujući i one koji celog života nisu nosili dioptriju.

Prvi znaci prezbiopije

Prezbiopija se retko javi preko noći. Ovo su znaci koje pacijenti najčešće opisuju:

• tekst na telefonu i na kutijama lekova morate da odmaknete da bi bio oštar
• za čitanje vam treba jače svetlo nego ranije, a uveče ide teže nego ujutru
• posle pola sata čitanja ili rada na računaru javlja se pritisak u očima ili glavobolja
• prelazak pogleda sa ekrana na daljinu traje sekund ili dva dok se slika ne izoštri
• ako nosite naočare za daljinu, na blizinu vam je bolje kada ih skinete

Ako se prepoznajete u tri ili više tačaka, gotovo sigurno je reč o prezbiopiji. To i dalje ne znači da pregled nije potreban, jer se ista slika ponekad javlja i iz drugog razloga.

Prezbiopija nije dalekovidost

Ovo su dva različita stanja koja se stalno mešaju, delimično i zbog naziva „staračka dalekovidost".

Dalekovidost (hipermetropija) je refrakciona greška sa kojom se rađate. Oko je nešto kraće nego što treba, pa slika pada iza mrežnjače i na daljinu i na blizinu. Postoji od detinjstva, samo je mlado oko dugo uspevalo da je kompenzuje akomodacijom.

Prezbiopija je gubitak elastičnosti sočiva sa godinama. Ne postoji u mladosti i dolazi svima, bez obzira na to kakav su vid imali ranije.

Zato dalekovidi ljudi prezbiopiju osete ranije i jače, kratkovidi je osete kasnije, a mnogi kratkovidi ljudi otkriju da im je za čitanje najlakše kada skinu naočare. To nije čudo nego matematika: njihov minus na blizini radi umesto naočara za čitanje.

Kako se prezbiopija ispravlja

Ne postoje kapi, vitamini ni vežbe koje vraćaju elastičnost sočiva. Sve što danas stvarno radi svodi se na četiri pravca, a koji od njih dolazi u obzir zavisi od nalaza pregleda, godina, posla i navika.

Naočare za čitanje. Najjednostavnije i za većinu ljudi sasvim dovoljno rešenje. Ako nemate dioptriju za daljinu, dovoljne su samo naočare za blizinu. Ako je imate, u igru ulaze bifokalne ili progresivne naočare koje pokrivaju i daljinu i blizinu.

Kontaktna sočiva. Postoje multifokalna kontaktna sočiva, kao i takozvani monovision pristup u kom se jedno oko podesi za daljinu, a drugo za blizinu. Ne odgovara svakome i traži period navikavanja. Ako već nosite sočiva, obavezno pročitajte i tekst o tome kako suvo oko menja podnošljivost sočiva, jer se posle 45. godine ta dva problema često jave zajedno.

Laserska korekcija. Laser oblikuje rožnjaču i time pomera fokus. Kod prezbiopije se koristi u posebnim varijantama, jer laser ne vraća elastičnost sočiva - on samo premešta mesto na kom se slika izoštrava. Ko jeste, a ko nije kandidat, detaljno smo razložili u vodiču o laserskom skidanju dioptrije.

Zamena očnog sočiva. Prirodno sočivo se ukloni i na njegovo mesto se ugradi veštačko intraokularno sočivo. Tehnika je ista kao kod operacije katarakte. Ako katarakta već postoji, izbor sočiva rešava dva problema odjednom, pa se tada bira između monofokalnih, EDOF i multifokalnih sočiva - o razlikama pišemo u tekstu o izboru sočiva za kataraktu.

Ni jedna od ovih opcija nije „najbolja" sama po sebi. Svaka nešto daje i nešto uzima, a šta je razumno baš za vaše oko može da se kaže tek posle merenja i pregleda.

Kada slabiji vid na blizinu nije samo prezbiopija

Ovo je deo zbog kog vredi otići na pregled, čak i kada ste sigurni da su „samo godine".

Slabljenje vida na blizinu ume da bude prvi vidljivi znak i drugih stanja. Katarakta u ranoj fazi često počne upravo tako: čitanje ide teže, boje deluju izbledelo, a dioptrija se menja češće nego što bi trebalo. Šećerna bolest ume da menja oštrinu vida iz nedelje u nedelju, jer nivo šećera utiče na sočivo, a istovremeno tiho oštećuje krvne sudove mrežnjače. Glaukom i promene na žutoj mrlji ne bole i dugo se ne primete, pa ih čovek otkrije slučajno, na pregledu na koji je došao zbog naočara za čitanje.

Zato u ovim situacijama nemojte čekati:

• vid je pao naglo, u toku nekoliko dana ili nedelja
• slova ili linije vam deluju iskrivljeno ili talasasto
• u sredini vidnog polja postoji mrlja koja se ne pomera kada pomerite pogled
• primetili ste da vam se dioptrija menja često i bez trajnog poboljšanja
• imate dijabetes ili ste u porodici imali glaukom

Ako vam se javio nagli gubitak vida, bleskovi svetla ili roj novih mušica, to ne spada u prezbiopiju i traži hitnu reakciju - pročitajte kada je očni pregled hitan.

Kako izgleda pregled u Nišu

Pregled zbog vida na blizinu je bezbolan i ne traje dugo. Meri se oštrina vida na daljinu i na blizinu, radi se refrakcija, gleda se prednji deo oka i meri očni pritisak. Ključni deo je pregled očnog dna sa proširenom zenicom, jer se tek tada vide mrežnjača, žuta mrlja i očni živac. Ceo tok pregleda opisali smo u tekstu o oftalmološkom pregledu i očnom dnu.

Doc. dr Marko Zlatanović je očni hirurg i subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, dakle lekar za mrežnjaču i zadnji deo oka. Kod prezbiopije je njegov deo posla upravo taj: da se pouzdano isključi da iza slabijeg vida na blizinu stoji nešto na očnom dnu, i da vam se, ako je stanje čista prezbiopija, mirno objasni koje opcije imate. Pregledi i operacije obavljaju se u Klinici Maja u Nišu, na Vizantijskom bulevaru 33.

Pošto zenica ostaje proširena još nekoliko sati, planirajte da tog dana ne vozite i ponesite sunčane naočare.

Najčešća pitanja

Kada se najčešće javlja prezbiopija?

Kod većine ljudi između 42. i 48. godine. Dalekovidi je osete ranije, kratkovidi kasnije. To nije pravilo od kog nema odstupanja, ali je opseg u kom se javlja kod najvećeg broja ljudi.

Da li prezbiopija može da se zaustavi vežbama ili kapima?

Ne. Prezbiopija nastaje zato što sočivo gubi elastičnost, a taj proces se ne vraća unazad vežbama, kapima ni dodacima ishrani. Sve što pomaže radi tako što nadoknađuje izgubljenu elastičnost, a ne što je vraća.

Da li će mi dioptrija za čitanje stalno rasti?

Uglavnom raste postepeno, otprilike do 60. do 65. godine, a onda se ustali jer sočivo više nema šta da izgubi. Ako se dioptrija menja brzo ili skokovito, to je razlog da se uradi pregled, a ne da se samo kupe jače naočare.

Da li naočare za čitanje iz apoteke škode očima?

Gotove naočare ne oštećuju oko, ali imaju istu dioptriju na oba stakla i ne uzimaju u obzir razliku između vaših očiju ni razmak zenica. Zato kod nekih ljudi izazovu naprezanje i glavobolju. Veći problem je drugi: kupovina gotovih naočara zamenjuje pregled, pa promene na očnom dnu ostanu neprimećene.

Mogu li da se rešim naočara za čitanje operacijom?

Kod jednog dela ljudi to jeste opcija, kroz lasersku korekciju ili kroz ugradnju odgovarajućeg intraokularnog sočiva. Da li ste kandidat zavisi od stanja rožnjače, sočiva i očnog dna, od godina i od toga šta radite. Odgovor se dobija posle pregleda i merenja, ne unapred.

Imam kataraktu i prezbiopiju. Da li se rešavaju zajedno?

Često da, jer se kod operacije katarakte ionako ugrađuje veštačko sočivo, pa se izborom vrste sočiva utiče i na vid na blizinu. Šta je razumno baš za vaše oko bira se posle merenja, o čemu detaljno pišemo u tekstu o izboru sočiva.

Gde mogu da zakažem pregled u Nišu?

U Klinici Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš. Termin se zakazuje telefonom na 018 533 036 ili preko stranice za zakazivanje.

Zakažite pregled

Ako vam je čitanje postalo naporno, najjednostavniji korak je pregled na kom se izmeri koliko vam zaista treba za blizinu i pogleda očno dno. U većini slučajeva ispadne da su u pitanju samo godine i da su naočare dovoljne. U manjem broju slučajeva se nađe nešto što je bolje otkriti sada nego za dve godine, i upravo zbog tih slučajeva pregled ima smisla. Pozovite 018 533 036 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za savet o vašem konkretnom stanju zakažite pregled.