Glaukom simptomi: kako otkriti tihog kradljivca vida

Većina bolesti se najavi - nešto zaboli, zacrveni se, zasmeta. Glaukom ne. Simptomi glaukoma se najčešće ne osećaju godinama, a bolest za to vreme polako oštećuje očni nerv. Zato ga zovu tihi kradljivac vida: uzima vid malo po malo, sa strane, tako da čovek ništa ne primeti dok šteta ne postane ozbiljna. Ako ste na pregledu čuli da vam je očni pritisak povišen, ili neko u vašoj porodici ima glaukom, potpuno je razumljivo što ste zabrinuti. Zato odmah da kažemo i dobru vest: otkriven na vreme, glaukom po pravilu ne vodi u slepilo. Drži se pod kontrolom kapima, laserom ili operacijom - o hirurškim mogućnostima detaljnije pišemo na stranici operacija glaukoma. U ovom tekstu saznaćete kako glaukom nastaje, ko treba da se pregleda i kako izgleda pregled koji ga otkriva.

Šta je glaukom i zašto ga zovu tihi kradljivac vida

U oku se stalno stvara i otiče bistra tečnost, očna vodica. Kada njeno oticanje ne funkcioniše kako treba, tečnost se nakuplja i pritisak u oku raste. Taj pritisak vremenom oštećuje očni nerv - "kabl" koji povezuje oko sa mozgom i prenosi sve što vidimo. Oštećena nervna vlakna ne mogu da se obnove, pa je vid koji glaukom odnese trajno izgubljen. Upravo zato je rano otkrivanje najvažnija stvar u celoj priči o ovoj bolesti.

Postoje tri glavna oblika glaukoma:

• Glaukom otvorenog ugla - najčešći oblik, razvija se tiho godinama, bez ikakvih ranih znakova.
• Glaukom zatvorenog ugla - dužica blokira ugao kroz koji tečnost otiče; njegov akutni napad je hitno stanje.
• Normotenzivni glaukom - očni nerv se oštećuje iako je pritisak u "normalnim" granicama, pa sama brojka pritiska nikada nije cela slika.

Nijedan od ovih oblika, osim akutnog napada, ne boli. Otuda i nadimak: tihi kradljivac vida.

Zašto se simptomi glaukoma ne osećaju

Kod hroničnog glaukoma, a to je oko 80 odsto svih slučajeva, vid se prvo gubi po obodu vidnog polja, daleko od centra kojim čitamo i prepoznajemo lica. Uz to, mozak je vešt saradnik bolesti: delove slike koji nedostaju jednostavno "popuni", pa čovek i ne primeti da nešto fali. Tek kada se vidno polje suzi ka centru, javlja se takozvani tunelski vid - osećaj kao da gledate kroz cev. To je, nažalost, kasni znak, kada je veliki deo nervnih vlakana već propao.

Zbog svega toga polovina ljudi koji imaju glaukom uopšte ne zna da ga ima. Ta rečenica zvuči zastrašujuće, ali ima i drugu stranu koja ohrabruje: pregled od dvadesetak minuta, potpuno bezbolan, otkriva glaukom mnogo pre nego što bilo šta primetite. Bolest koja se ne oseća - otkriva se, i to lako.

Povišen očni pritisak: šta znače brojke

Normalne vrednosti očnog pritiska su okvirno između 10 i 22 mmHg, uz manje varijacije u toku dana. Ovde je važno razumeti nešto što mnoge pacijente zbunjuje: povišen očni pritisak sam po sebi nije glaukom. Postoje ljudi sa pritiskom iznad ovih granica čiji je očni nerv potpuno zdrav (to stanje se zove okularna hipertenzija), kao i ljudi sa "urednim" pritiskom kod kojih se nerv ipak oštećuje (normotenzivni glaukom).

Zato se brojka nikada ne tumači sama, već uz pregled vidnog polja i papile očnog nerva. A ciljni pritisak u lečenju nije isti za svakoga - po evropskim smernicama za glaukom određuje se posebno za svako oko svakog pacijenta, prema stepenu oštećenja i brzini napredovanja bolesti.

Akutni napad glaukoma: jedini oblik koji boli

Postoji jedan izuzetak od pravila da glaukom ne boli. Akutni napad glaukoma zatvorenog ugla nastaje naglo i ne može da se ne primeti:

• iznenadno zamućenje vida
• jak bol u oku i glavobolja
• dugine boje (oreoli) oko izvora svetla
• mučnina i povraćanje
• crveno oko

Ovo je hitno stanje i zahteva pregled istog dana. Ako prepoznajete ove tegobe kod sebe ili nekog bliskog, ne čekajte da prođe samo od sebe: pozovite 018 533 036 i dođite na pregled odmah.

Ko treba da se pregleda: faktori rizika

Faktor rizika nije dijagnoza ni presuda - to je samo razlog da pregled obavite ranije i redovnije. Rizik od glaukoma je veći ako:

• imate više od 40 godina
• neko od najbližih (roditelj, brat, sestra) ima glaukom
• imate dijabetes
• imate povišen ili izrazito nizak krvni pritisak
• imate visoku kratkovidost ili dalekovidost
• imali ste povredu ili operaciju oka
• imate tanku rožnjaču

Dijabetes zaslužuje posebnu pažnju, jer ne ugrožava samo očni nerv nego i mrežnjaču i žutu mrlju (makulu) - o tome smo detaljno pisali u vodiču dijabetes i vid. Doc. dr Marko Zlatanović je upravo na promenama makule kod pacijenata sa dijabetesom odbranio doktorat, pa pregled ovih pacijenata u Klinici Maja obuhvata i procenu rizika od glaukoma i pregled mrežnjače.

Ako ste se pronašli u nekoliko stavki sa liste, to ne znači da imate glaukom. Znači samo da je pregled pametna odluka: opšta preporuka je pregled očiju bar jednom u dve godine, a posle četrdesete i uz faktore rizika jednom godišnje.

Kako se glaukom otkriva: pregled koji ne boli

Nijedan deo pregleda za glaukom ne boli, a sve zajedno traje dvadesetak minuta. Samo merenje pritiska nije dovoljno za dijagnozu - potrebna je kompletna slika:

• merenje očnog pritiska (tonometrija) - bezbolno, traje nekoliko sekundi
• pregled papile očnog nerva - lekar procenjuje da li nerv pokazuje znake oštećenja
• kompjuterizovano vidno polje - otkriva ispade u vidnom polju pre nego što ih sami primetite
• OCT snimak - detaljan presek nervnih vlakana, beleži i najmanji gubitak
• pahimetrija - merenje debljine rožnjače, jer tanka rožnjača može lažno da snizi izmereni pritisak

Ako se glaukom otkrije, to nije kraj priče nego njen dobar početak: bolest uhvaćena rano ostavlja lekaru i pacijentu otvorene sve mogućnosti.

Lečenje glaukoma: kapi, laser, operacija

Prvo ono najvažnije: glaukom ne može da se izleči, ali može da se kontroliše - i uz kontrolu se vid čuva. Izgubljeni vid se ne vraća, pa je cilj lečenja da se dalje oštećenje zaustavi. Redosled kojim se najčešće ide: kapi, pa laser, pa operacija.

Kapi za glaukom

Kapi su prva linija lečenja kod većine pacijenata. Snižavaju pritisak tako što smanjuju stvaranje očne vodice ili poboljšavaju njeno oticanje, a koriste se svakodnevno, najčešće doživotno, uz kontrole na tri do šest meseci. Najveći neprijatelj kapi nije ni cena ni neprijatnost, već obična zaboravnost - istraživanja pokazuju da značajan deo pacijenata ne ukapava redovno. Ako se to dešava i vama, niste ni prvi ni poslednji; recite lekaru iskreno, jer rešenja postoje. Kod dela pacijenata dugotrajne kapi nadraže površinu oka i izazovu suvo oko, a to se danas rešava i kapima bez konzervansa.

Laser

SLT laser poboljšava prirodno oticanje tečnosti, radi se ambulantno i traje nekoliko minuta. U velikoj britanskoj studiji tri od četiri pacijenta lečena ovim laserom nisu morala da koriste kapi ni posle tri godine.

Operacija glaukoma

Operacija dolazi na red kada kapi i laser nisu dovoljni. Trabekulektomija, zlatni standard klasične hirurgije glaukoma, pravi novi put kojim tečnost otiče iz oka. Kod složenijih slučajeva ugrađuju se drenažni implanti poput Ahmed valvule - male cevčice sa ventilom koja reguliše pritisak. Ovakve intervencije izvode očni hirurzi subspecijalisti sa velikim iskustvom u hirurgiji glaukoma. U Klinici Maja ih izvodi dr Zlatanović, subspecijalista vitreoretinalne hirurgije.

Kod glaukoma uskog ugla deo rešenja ponekad je i operacija katarakte, jer uklanjanje prirodnog sočiva oslobađa prostor za oticanje tečnosti.

Život sa glaukomom: šta dijagnoza realno znači

Dijagnoza glaukoma znači doživotne kontrole - i to je, za većinu ljudi, gotovo sve što se u životu menja. Radite, čitate, vozite, putujete. Prema istraživanjima, u razvijenim zemljama samo oko 5 odsto pacijenata koji se leče dođe do teškog oštećenja vida; drugim rečima, uz redovne kontrole i terapiju, ogromna većina ljudi sa glaukomom sačuva koristan vid do kraja života. Tihi kradljivac krade samo tamo gde ga niko ne gleda.

Najčešća pitanja

Da li glaukom boli?

Najčešće ne - i upravo zato je opasan. Hronični glaukom godinama nema nikakve simptome, pa se otkriva merenjem pritiska i pregledom očnog nerva, a ne po tegobama. Boli samo redak akutni napad glaukoma (jak bol, mučnina, dugine boje oko svetla) - to je hitno stanje koje zahteva pregled istog dana.

Koje su normalne vrednosti očnog pritiska?

Okvirno od 10 do 22 mmHg, uz manje dnevne varijacije. Sama brojka se uvek tumači uz pregled vidnog polja i očnog nerva: povišen pritisak ne znači automatski glaukom, a glaukom postoji i uz normalan pritisak (normotenzivni glaukom).

Da li glaukom može da se izleči?

Ne može da se izleči, ali može da se drži pod kontrolom - kapima, laserom ili operacijom - i tako sačuva vid. Izgubljeni vid se ne vraća, zato je cilj da se bolest otkrije i zaustavi na vreme.

Da li se kapi za glaukom koriste doživotno?

Najčešće da - kapi deluju samo dok se redovno koriste. Ako kapi nisu dovoljne ili ih pacijent ne podnosi, postoje laser (SLT) i operacija; posle SLT lasera oko tri od četiri pacijenta prve tri godine nemaju potrebu za kapima.

Da li se glaukom nasleđuje?

Glaukom u porodici jeste faktor rizika - ako roditelj, brat ili sestra imaju glaukom, redovne kontrole treba početi ranije i ići na njih češće. Nasleđe ne znači da ćete sigurno oboleti, već da pregled ima još veći smisao.

Zakažite pregled

Glaukom se ne čeka, ali od njega ne treba ni strahovati: jedan bezbolan pregled na vreme vredi više od svih briga. Ako imate više od četrdeset godina, ako neko u porodici ima glaukom ili ako vam je pritisak ikada bio povišen, zakazivanje pregleda je najbolji sledeći korak.

Zakažite pregled kod dr Marka: pozovite 018 533 036 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za savet o vašem konkretnom stanju zakažite pregled.