Anti-VEGF terapija: šta su injekcije u oko i kako izgledaju

Lekar vam je posle pregleda rekao da je za vaše oko predviđena "anti-VEGF terapija", odnosno injekcije u oko. Prva reakcija je kod skoro svih ista: strah od igle, pitanje da li to boli i briga koliko će to trajati. Ova reakcija je potpuno razumljiva. Injekcija u oko zvuči mnogo strašnije nego što izgleda u praksi, a o njoj se retko kad govori jednostavnim rečima. Ovaj tekst objašnjava šta je anti-VEGF terapija, kod kojih bolesti se primenjuje, kako izgleda postupak korak po korak, šta je normalno posle injekcije, a kada treba odmah da se javite lekaru.

Šta je VEGF i zašto se blokira

VEGF je skraćenica za vaskularni endotelni faktor rasta. To je protein koji telo inače koristi da napravi nove krvne sudove, na primer kada zarasta rana. U oku, kod nekih bolesti, VEGF se stvara u višku. Tada ispod mrežnjače ili u njoj počnu da rastu novi, krhki krvni sudovi, ili postojeći sudovi počnu da propuštaju tečnost.

Ta tečnost se skuplja u makuli, delu mrežnjače kojim gledamo oštro, čitamo i prepoznajemo lica. Makula otekne, slika postaje mutna i izobličena, a ako stanje dugo traje, tkivo može da ostane trajno oštećeno.

Anti-VEGF lekovi vezuju taj višak proteina i tako ga "isključuju". Sudovi manje propuštaju, novi sudovi prestaju da rastu, a otok se kod mnogih pacijenata povlači. Lek ne deluje zauvek. On smiruje bolest dok traje njegovo dejstvo, i zato se terapija najčešće ponavlja.

Za koje bolesti se daju injekcije u oko

Anti-VEGF injekcije se danas koriste kod nekoliko bolesti mrežnjače kod kojih je zajednički problem isti: tečnost ili novi krvni sudovi u makuli. Tri najčešće su sledeće.

Vlažna degeneracija žute mrlje

Kod vlažnog oblika senilne degeneracije makule (ARMD) ispod mrežnjače rastu nenormalni krvni sudovi. Vid ovde ne slabi godinama, nego nedeljama: prave linije postaju talasaste, a u sredini slike se pojavi siva ili prazna mrlja. Za vlažni oblik anti-VEGF injekcije su danas osnovno lečenje. Razliku suvog i vlažnog oblika detaljno smo objasnili u tekstu o degeneraciji žute mrlje.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Degeneracija makule

Centralni vid može postati zamućen ili iskrivljen, uz nedostajuće detalje.

Dijabetesni makularni edem

Kod šećerne bolesti sitni krvni sudovi mrežnjače vremenom postaju propusni. Kada se tečnost skupi u makuli, govori se o dijabetesnom makularnom edemu. Pacijent primećuje da mu je slika mutna i da čitanje ide sve teže, iako je možda ranije imao dobar vid. Anti-VEGF injekcije su jedan od načina lečenja ovog otoka, a kada je bolest uznapredovala, u obzir dolaze i laser i operacija. Više o tome pročitajte u vodiču o dijabetesu i vidu i na stranici o hirurgiji dijabetesne retinopatije.

Slikovit primer: kako pacijent vidi

Uznapredovala dijabetička retinopatija

Zamućenje i tamne mrlje mogu zaklanjati delove vidnog polja.

Okluzija vene mrežnjače

Okluzija (zapušenje) vene mrežnjače nastaje kada se zatvori vena koja odvodi krv iz mrežnjače. Krv i tečnost tada zaostaju u tkivu i makula može da otekne. Pacijent najčešće primeti naglo zamućenje vida na jednom oku, bez bola. Ova bolest je češća kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, šećernom bolešću i povišenim holesterolom. Kada postoji otok makule, i ovde se anti-VEGF injekcije koriste kao jedan od načina lečenja.

Postoje i druga, ređa stanja kod kojih lekar može da preporuči ove injekcije. Da li su one pravi izbor baš za vaše oko, procenjuje se isključivo na pregledu.

Kako se postavlja odluka o terapiji

Odluka nikad ne počinje od injekcije, nego od pregleda. Zenice se prošire kapima, lekar pregleda očno dno, a zatim se radi OCT snimak. OCT (optička koherentna tomografija) razlaže makulu na slojeve i pokazuje i malu količinu tečnosti koja se golim okom ne vidi. Snimanje je bezbolno i ne dodiruje oko. Kako ono izgleda, objasnili smo u tekstu o OCT pregledu očnog dna.

Na osnovu nalaza lekar procenjuje da li je bolest aktivna, da li je injekcija uopšte potrebna i da li postoji nešto što se leči drugačije. Iste smetnje, krive linije i mutnu sliku u sredini, mogu da daju i epiretinalna membrana ili rupa u makuli. Te promene se ne leče injekcijama, nego operacijom, o čemu pišemo na stranici o hirurgiji žute mrlje i u tekstu o žutoj mrlji, rupi u makuli i epiretinalnoj membrani.

Kako izgleda postupak, korak po korak

Intravitrealna injekcija znači injekcija u staklasto telo, providnu gel masu koja ispunjava unutrašnjost oka. Postupak je ambulantni, pacijent posle odlazi kući. Sam ubod traje svega nekoliko sekundi, a cela priprema nešto duže. Najčešće izgleda ovako:

1. Oko se obamrljuje kapima za anesteziju. Injekcija za umrtvljivanje najčešće nije potrebna.
2. Koža oko oka i samo oko se čiste antiseptičkim rastvorom, jer je sterilnost najvažniji deo postupka.
3. Postavlja se mali držač koji drži kapke otvorenim, da ne morate sami da se trudite da ne trepnete.
4. Lekar vas zamoli da pogledate u stranu, pa vrlo tankom iglom ubrizgava lek kroz beonjaču, sa strane, daleko od zenice.
5. Proverava se da li vidite i, po potrebi, očni pritisak. Zatim se kapci oslobađaju i postupak je gotov.

Iglu skoro niko ne vidi, jer pogled je usmeren na drugu stranu. Većina pacijenata kaže da je očekivanje bilo mnogo gore od samog postupka.

Da li injekcija u oko boli

Zbog anestezije u kapima ubod se najčešće oseti kao kratak pritisak, a ne kao bol. Neki pacijenti ne osete gotovo ništa, drugima je neprijatno nekoliko sekundi. Kasnije, kada kapi prestanu da deluju, oko može da peče ili da grebe, najčešće zbog antiseptičkog rastvora. Ta nelagodnost obično prolazi tokom istog ili narednog dana.

Ako se jako plašite, recite to lekaru pre početka. Objašnjenje šta sledi, korak po korak, kod mnogih ljudi smanjuje napetost više nego bilo šta drugo.

Posle injekcije: šta je normalno, a šta nije

Posle injekcije je uobičajeno da:

• oko blago peče, suzi ili grebe prvog dana
• se na beonjači, na mestu uboda, vidi mala crvena mrlja. To je sitno krvarenje ispod površine oka, nije opasno i povlači se samo
• vidite pokretne mehuriće ili tačkice. To su najčešće sitni mehurići ili sam lek u staklastom telu i obično nestaju u kratkom roku
• vid bude malo mutniji tog dana

Lekar će vam dati uputstvo o kapima i o tome šta da izbegavate prvih dana, na primer trljanje oka. Pridržavajte se baš tog uputstva, jer se ono razlikuje od pacijenta do pacijenta.

Kada se javljate odmah

Ozbiljne komplikacije su retke, ali postoje. Najvažnija je infekcija unutar oka (endoftalmitis), a ređe i porast očnog pritiska, upala ili odlubljenje mrežnjače. Zato se odmah, istog dana, javljate ako posle injekcije primetite:

• bol u oku koji se pojačava, umesto da slabi
• crvenilo koje se širi i pojačava
• pad vida, naročito ako se vid prvo popravio pa opet pogoršao
• tamnu zavesu ili senku preko dela vidnog polja
• jaku osetljivost na svetlo

Ovi znaci se ne čekaju do sledeće kontrole. Rano javljanje je ono što pravi razliku.

Koliko injekcija je potrebno i koliko često

Na ovo pitanje ne postoji jedan odgovor koji važi za sve. Terapija najčešće počinje sa nekoliko injekcija u razmaku od oko mesec dana. Posle toga se razmak određuje prema nalazu: ako je makula suva i bolest miruje, razmak između injekcija može postepeno da se produži. Ako se tečnost vrati, razmak se skraćuje.

Zato je anti-VEGF terapija najčešće dugotrajna i traži redovne kontrole i OCT snimke, ponekad godinama. Neki pacijenti posle određenog vremena dugo ne trebaju novu injekciju, drugi je trebaju redovno. Koliko će trajati u vašem slučaju, procenjuje lekar posle svake kontrole, prema stanju makule.

Najvažnije pravilo je jednostavno: ne preskačite zakazane termine. Kod vlažne degeneracije žute mrlje i kod otoka makule pauza u lečenju može da dovede do ponovnog pogoršanja, a ono što postane ožiljak više se ne vraća.

Šta realno može da se očekuje

Anti-VEGF terapija je promenila lečenje bolesti makule. Ranije se kod vlažne degeneracije žute mrlje moglo malo šta učiniti, a danas je cilj lečenja da se bolest zaustavi i da se sačuva vid koji pacijent ima. Kod dela pacijenata vid se i popravi, kod drugih se samo zaustavi pogoršanje.

Ishod se razlikuje od osobe do osobe. Najviše zavisi od toga koliko je rano bolest otkrivena, koliko je makula već bila oštećena i koliko redovno se dolazi na terapiju i kontrole. Kod dijabetesa veliku ulogu ima i dobra regulacija šećera, krvnog pritiska i masnoća u krvi. Injekcija leči posledicu u oku, ali ne zamenjuje lečenje osnovne bolesti.

Ako se primeti promena između dve kontrole, na primer da su linije opet krive ili da se u sredini slike pojavila mrlja, javite se ranije, ne čekajte zakazani termin. Za praćenje kod kuće koristi se Amslerova mreža, o kojoj smo pisali u tekstu o degeneraciji žute mrlje.

Istraživanja dr Marka o anti-VEGF terapiji

Doc. dr Marko Zlatanović je koautor dva naučna rada o ovoj terapiji, objavljena u časopisu Medicina (Kaunas):

• Influence of Multiple Anti-VEGF Injections on Retinal Nerve Fiber Layer and Ganglion Cell-Inner Plexiform Layer (2023). Rad je ispitivao da li ponovljene anti-VEGF injekcije utiču na debljinu nervnih slojeva mrežnjače.
• Real-World Faricimab for Treatment-Naïve Neovascular AMD and Diabetic Macular Edema: 24-Month Outcomes (2026). Rad je pratio pacijente sa vlažnom degeneracijom žute mrlje i dijabetesnim otokom makule tokom dve godine lečenja u svakodnevnoj praksi.

Ostale radove dr Marka naći ćete na stranici naučni rad.

Najčešća pitanja

Da li injekcija u oko boli?

Oko se pre injekcije obamrljuje kapima, pa se ubod najčešće oseti kao kratak pritisak, a ne kao bol. Posle prestanka dejstva kapi oko može da peče ili grebe, a to obično prolazi tokom istog ili narednog dana.

Koliko traje postupak?

Sam ubod traje nekoliko sekundi. Sa pripremom, čišćenjem oka i proverom posle injekcije, postupak traje nešto duže, a pacijent isti dan odlazi kući.

Koliko injekcija ću morati da primim?

To zavisi od bolesti i od toga kako makula reaguje. Najčešće se počinje sa nekoliko injekcija u razmaku od oko mesec dana, a dalje se broj i razmak određuju prema OCT nalazu na svakoj kontroli.

Za koje bolesti se daje anti-VEGF terapija?

Najčešće za vlažnu degeneraciju žute mrlje, dijabetesni makularni edem i otok makule posle okluzije vene mrežnjače. Postoje i ređa stanja kod kojih lekar može da je preporuči. Da li je potrebna baš vama, odlučuje se na pregledu.

Da li posle injekcije smem da vozim?

Tog dana ne vozite. Zenica je često proširena, vid može biti mutan, a oko nadraženo. Dobro je da vas neko doveze i odveze.

Šta je crvena mrlja na oku posle injekcije?

Najčešće je to sitno krvarenje ispod površine oka na mestu uboda. Nije opasno i povlači se samo. Lekaru se javljate odmah ako crvenilo prati jak bol ili pad vida.

Mogu li da prekinem terapiju kad mi se vid popravi?

Odluku o pauzi ili prekidu donosi lekar, prema OCT nalazu, a ne prema tome kako se vid trenutno oseća. Bolest može da bude aktivna i kada pacijent ne primećuje promenu, pa se samoinicijativni prekid ne preporučuje.

Da li se injekcije daju u oba oka?

Daju se samo u oko kod kojeg je bolest aktivna. Ako su zahvaćena oba oka, lekar određuje da li će se injekcije davati istog dana ili u različitim terminima.

Zakažite pregled

Ako primećujete krive linije, mutnu sliku ili mrlju u sredini vida, ili imate dijabetes a dugo niste bili na pregledu očnog dna, ne čekajte da smetnje same prođu. Pregled očnog dna i OCT snimak pokazuju da li je makula otečena i da li je potrebno lečenje. Zakazivanje traje minut. Zakažite pregled kod doc. dr Marka Zlatanovića: pozovite 069 345 6553 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za savet o vašem konkretnom stanju zakažite pregled.