Sočiva za kataraktu: koje izabrati i po čemu se razlikuju

Kada vam lekar kaže da je vreme za operaciju sive mrene, obično sledi pitanje koje zbuni više od same operacije: koje sočivo da izaberete. Sočiva za kataraktu se u reklamama predstavljaju kao trka u kojoj je jedno "najbolje". U stvarnosti svaka vrsta nešto daje i nešto uzima, pa pravo pitanje nije koje je najbolje uopšte, nego koje odgovara vašim očima, poslu i navikama. Ovaj tekst prolazi kroz pet glavnih vrsta, sa brojevima iz stručne literature. O samom zahvatu pišemo u vodiču o operaciji katarakte.

Zašto se sočiva za kataraktu biraju samo jednom

Tokom operacije zamućeno prirodno sočivo se ultrazvukom razbija i uklanja, a u prirodnu kapsulu u oku ugrađuje se veštačko intraokularno sočivo, koje tu ostaje trajno. Naknadna zamena je moguća, ali je zaseban zahvat: u objavljenim serijama pacijenata sa multifokalnim sočivima oko 4 do 7 odsto slučajeva zahtevalo je repoziciju ili zamenu, u proseku oko 16 meseci posle operacije.

Zato je razgovor pre operacije važniji od same tehnologije. Nijedan hirurg ne može da pogodi šta vam treba ako ne zna kako provodite dan, koliko vozite noću i koliko vam smeta da posegnete za naočarima. Vredi znati i to da nijedno sočivo ne garantuje potpunu nezavisnost od naočara: i posle operacije ih možete nositi. Kako ceo zahvat izgleda, pogledajte na stranici usluge operacija katarakte.

Monofokalna sočiva: jedna oštra daljina i najčistiji vid noću

Monofokalno sočivo ima jednu žižnu daljinu, najčešće podešenu za daljinu. Zato je sva svetlost koja uđe u oko usmerena u jednu tačku, pa ovakvo sočivo daje najbolji kontrast i najmanje svetlosnih smetnji od svih tipova. To je i standard koji se ugrađuje u državnom zdravstvu.

Cena tog mira je predvidiva: naočare za blizinu su pravilo, ne izuzetak. Čitanje, telefon i sitni radovi traže dodatnu korekciju.

Mini-monovizija: kompromis bez oreola

Postoji i srednje rešenje sa monofokalnim sočivima: jedno oko se cilja na daljinu, a drugo blago na blizinu. Mini-monovizija koristi blagu razliku, otprilike 0,75 do 1,50 dioptrije, i time bolje čuva dubinski vid od klasične monovizije. U jednoj objavljenoj seriji prosečno zadovoljstvo bilo je 9,1 od 10, a oko 93 odsto pacijenata bilo je visoko nezavisno od naočara za daljinu. Evropsko udruženje kataraktnih i refraktivnih hirurga (ESCRS) svrstava je uz EDOF kao opciju sa znatno manje svetlosnih smetnji nego kod multifokalnih sočiva.

EDOF sočiva: daljina i ekran, blizina uz pomoć

EDOF je skraćenica za sočiva sa produženom dubinom fokusa. Umesto više odvojenih žiža, ona stvaraju jednu izduženu žižnu zonu, pa je prelaz sa daljine na srednju daljinu glatkiji, bez skokova.

Da bi se sočivo uopšte zvalo EDOF, radna grupa Američke akademije za oftalmologiju (AAO) traži, između ostalog, najmanje polovinu očiju sa oštrinom vida 20/32 ili boljom na 66 centimetara. Ta daljina nije slučajna: to je otprilike rastojanje do ekrana. Zato je EDOF omiljen kod ljudi koji rade za računarom i kod aktivnih pacijenata opreznih prema odsjajima.

Ograničenje je blizina. U Cochrane pregledu 30 odsto pacijenata sa EDOF sočivom imalo je vid na blizinu slabiji od praga J2, naspram 3 odsto sa trifokalnim. U meta-analizi ova dva tipa, naočare za rad na blizinu trebalo je 48 odsto pacijenata sa EDOF sočivom, prema 12 odsto sa trifokalnim.

Multifokalna i trifokalna sočiva: najmanja zavisnost od naočara

Multifokalna sočiva dele svetlost u više žižnih tačaka, pa oko istovremeno dobija sliku za daljinu i za blizinu. Trifokalna dodaju i srednju daljinu. To je tehnologija sa najvećom šansom da naočare ostanu u fioci.

Brojevi iz prospektivne studije na 227 očiju, posle godinu dana praćenja:

• nezavisnost od naočara: 90,4 odsto za daljinu, 95,2 odsto za srednju daljinu, 73,1 odsto za blizinu
• zadovoljstvo vidom: 93,3 odsto za daljinu, 89,4 odsto za srednju daljinu, 84,6 odsto za blizinu

Ta udobnost se plaća svetlosnim smetnjama. Cochrane sistematski pregled iz 2016. godine, sa 20 studija i podacima za preko 2.000 ljudi, našao je da su oreoli oko svetala kod multifokalnih sočiva oko 3,5 puta češći nego kod monofokalnih, uz znatno manju zavisnost od naočara. Zaključak autora vredi zapamtiti: da li poboljšanje vida na blizinu nadmašuje neželjene efekte, razlikuje se od osobe do osobe.

Cochrane pregled iz 2024. godine poredio je trifokalna i EDOF sočiva: na daljini razlike praktično nema, trifokalna su jasno bolja na blizini, a oreoli i bleštanje javljaju se kod oba tipa bez značajne razlike.

Torična sočiva: kada imate astigmatizam

Astigmatizam je nepravilna zakrivljenost rožnjače zbog koje slika ostaje razvučena bez obzira na to koliko je sočivo dobro. Torična sočiva to ispravljaju i postoje u svim varijantama: monofokalna, EDOF i trifokalna torična.

ESCRS preporučuje da se torično sočivo razmotri kod astigmatizma rožnjače od 1,0 dioptrije ili više, sa najjačim dokazima iznad 2,0 dioptrije. Ono mora da stoji tačno u planiranoj osi: svaki stepen odstupanja odnosi oko 3,3 odsto korekcije, pa rotacija od 10 stepeni znači gubitak blizu trećine efekta. U praksi je stabilnost dobra, u jednoj studiji 93,8 odsto sočiva ostalo je u okviru 5 stepeni od planirane ose.

Poenta: kod pacijenta sa astigmatizmom torično sočivo nije luksuz nego uslov da ostala sočiva uopšte rade kako treba.

Halo efekti i noćna vožnja: iskren razgovor

Oreol (halo) je svetlosni krug oko lampi, farova i semafora, bleštanje je osećaj zaslepljenosti, a zvezdasti odsjaji su zraci koji se šire od izvora svetla. Meta-analiza 11 studija sa 580 pacijenata sa trifokalnim sočivom daje ovakvu sliku:

• oreole primećuje 43,9 odsto pacijenata, ali su teški kod 5,4 odsto, a veoma smetajući kod 1,4 odsto
• bleštanje primećuje 33,6 odsto, teško je kod 2,9 odsto, veoma smetajuće kod 0,8 odsto
• zvezdaste odsjaje primećuje 30,4 odsto, veoma smetajući su kod 2,6 odsto

Dobra vest je neuroadaptacija: mozak se navikava na novu sliku. U studiji sa praćenjem od godinu dana oreole je posle mesec dana prijavilo 26,4 odsto pacijenata, a posle šest meseci 12,3 odsto, dok je udeo teških simptoma pao sa 14,5 na 7,5 odsto već posle tri meseca. Ako profesionalno vozite noću, ovo nije detalj nego glavni kriterijum: regulatorna tela zbog toga i traže ispitivanje multifokalnih sočiva na simulatoru noćne vožnje.

Koje sočivo odgovara vašoj profesiji i navikama

Ovo su okvirni obrasci, ne recepti. Konačnu procenu daje pregled:

• Profesionalni vozač, taksista, noćne smene: monofokalno, po potrebi torično
• Pilot, mašinovođa, kontrolor letenja: monofokalno ili monofokalno torično
• Rad za računarom 6 do 8 sati dnevno: EDOF, pravljen baš za tu daljinu
• Mnogo čitanja, ručni rad, sitni radovi: trifokalno, ili monofokalno uz naočare za čitanje
• Aktivan život, sport, putovanja: trifokalno ili EDOF, zavisno od tolerancije na oreole
• Astigmatizam od 1,0 dioptrije ili više: torična verzija bilo kog tipa
• Vrlo visoka očekivanja: detaljan razgovor pre izbora i oprez sa multifokalnim

Kome se multifokalna sočiva ne preporučuju

Multifokalna optika deli svetlost, pa smanjuje kontrast. Kada je kontrast već narušen bolešću oka, dva minusa se sabiraju. Relativne kontraindikacije su:

• bolest žute mrlje, zbog dodatnog gubitka kontrasta
• glaukom i druga oštećenja očnog živca koja ograničavaju oštrinu vida, kontrast ili vidno polje
• promene na mrežnjači kod dijabetesa, gde je važno i da očno dno ostane pregledno za buduće praćenje
• suvo oko, jer destabilizuje merenja pre operacije i povećava rizik od preostale dioptrije

Kod pacijenata sa promenama na mrežnjači procenu radi hirurg koji poznaje i zadnji segment oka. Doc. dr Marko Zlatanović je subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, a doktorat je posvetio promenama na žutoj mrlji kod osoba sa dijabetesom, pa se pre izbora sočiva uvek detaljno pregleda i očno dno.

Kako se odluka donosi na pregledu

Izbor sočiva nije razgovor o katalogu nego niz merenja. Radi se biometrija oka, topografija rožnjače i, kod sočiva koja koriguju presbiopiju, OCT snimak mrežnjače. Uz to ide i razgovor o životnom stilu: čime se bavite, koliko vozite, koliko provodite pred ekranom.

Vrsta sočiva jeste glavni faktor konačne cene zahvata, ali o tome ima smisla razgovarati tek kada se zna šta vama realno odgovara. Okvirne informacije o troškovima potražite u vodiču o operaciji katarakte.

Najčešća pitanja

Koje sočivo je najbolje za kataraktu?

Ne postoji sočivo koje je najbolje za sve. Monofokalno daje najčistiji vid na jednoj daljini i najmanje smetnji noću, trifokalno najveću šansu da ne nosite naočare, a EDOF je između. Torično se dodaje kada postoji astigmatizam. Izbor zavisi od stanja oka, posla i navika, i donosi se posle pregleda i merenja.

Da li ću posle operacije katarakte i dalje nositi naočare?

Sa monofokalnim sočivom po pravilu da, najčešće naočare za čitanje. Sa trifokalnim, u studiji na 227 očiju posle godinu dana, 90,4 odsto pacijenata nije koristilo naočare za daljinu, 95,2 odsto za srednju daljinu i 73,1 odsto za blizinu. Sa EDOF sočivom naočare za sitan tekst potrebne su češće.

Šta su halo efekti i hoću li moći da vozim noću?

Halo ili oreol je svetlosni krug oko lampi, farova i semafora. Sa trifokalnim sočivom oreole primeti oko 44 odsto pacijenata, ali su teški kod oko 5 odsto, a veoma smetajući kod oko 1,4 odsto. Kod monofokalnih sočiva oreoli su znatno ređi. Ako profesionalno vozite noću, to je razlog da razgovarate o monofokalnom rešenju.

Da li halo efekti prolaze vremenom?

Kod većine pacijenata se smanjuju. U studiji sa praćenjem od 12 meseci oreole je posle mesec dana prijavilo 26,4 odsto pacijenata, a posle šest meseci 12,3 odsto. Mozak se postepeno navikava na novu sliku, što se zove neuroadaptacija. Kod malog broja ljudi navikavanje izostane i tada se razmatraju druga rešenja.

Imam astigmatizam, da li mi treba torično sočivo?

Ako je astigmatizam rožnjače oko 1,0 dioptrije ili veći, torično sočivo se razmatra, a preko 2,0 dioptrije dokazi za njegovu korist su najjači. Ono mora da stoji tačno u planiranoj osi, jer svaki stepen odstupanja odnosi oko 3,3 odsto korekcije. U praksi je stabilnost dobra.

Zakažite pregled

Izbor sočiva je odluka koja se donosi jednom, pa zaslužuje miran razgovor i tačna merenja, a ne brzo poređenje iz brošure. Termin možete zatražiti i preko stranice za zakazivanje. Zakažite pregled kod dr Marka: pozovite 018 533 036 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Navedeni podaci potiču iz stranih stručnih izvora i odnose se na grupe pacijenata iz objavljenih studija, ne na pojedinačan ishod. Za savet o vašem konkretnom stanju zakažite pregled.