Dečja oftalmologija u Nišu: kada dete prvi put kod očnog lekara

Roditelj retko dođe kod očnog lekara zato što je pročitao raspored pregleda. Povod je najčešće nešto konkretno: beba koja ne prati pogledom, oko koje skrene ka nosu, beli odsjaj na fotografiji sa blicem, dete koje primiče svesku vrlo blizu ili se posle škole žali na glavobolju. Postoji i drugi, mirniji povod: papir iz vrtića ili iz škole na kome piše da treba pregledati oči. Ovaj tekst spaja obe situacije. Objašnjava šta se kod deteta gleda u kom uzrastu, koji znaci ne trpe čekanje i kako da pregled prođe lakše. Kako sam pregled izgleda u ordinaciji, kako se meri dioptrija kod deteta koje još ne čita i po kom rasporedu se pregledaju prevremeno rođene bebe, opisano je detaljno u tekstu o dečjem očnom pregledu u Nišu, pa se ovde na njega oslanjamo bez ponavljanja.

Zašto se dečje oko gleda po uzrastu

Vid nije gotov na rođenju. Novorođenče vidi mutno i samo na maloj udaljenosti, otprilike do lica osobe koja ga drži. Sve posle toga je učenje: mozak tokom prvih godina uči da spoji dve slike u jednu, da razazna detalj i da proceni dubinu. Za to učenje mu je potrebna jasna slika sa oba oka.

Odatle sledi ono najvažnije u dečjoj oftalmologiji. Ako jedno oko daje lošiju sliku, zato što ima veću dioptriju, zato što skreće ili zato što mu nešto stoji na putu, mozak tu sliku počne da zanemaruje. Oko je anatomski zdravo, ali se veza sa mozgom ne razvija kako treba. To se zove slabovidost, u stručnom jeziku ambliopija.

Slabovidost ne boli, ne vidi se spolja i dete se na nju nikada ne požali. Nema sa čim da uporedi, a drugo oko sve nadoknađuje, pa kod kuće ništa ne izgleda čudno. Otkriva je tek neko ko proveri svako oko posebno. I zato kod dece nije važno samo šta se nađe, nego i kada se nađe: dok se vid još razvija, na njega može da se utiče.

Novorođenče i prve nedelje

Prvi pregled očiju dete dobije pre nego što ga roditelj i zakaže. U porodilištu i na sistematskim pregledima pedijatar radi test crvenog refleksa: usmeri svetlo u oči i gleda kakav se odsjaj vraća. Kroz zdravo oko odsjaj je crven. Ako je beličast, žućkast ili sivkast, znači da svetlu nešto stoji na putu i to se uvek proverava dalje.

U prvim nedeljama roditelji često primete dve stvari. Prva je suzenje jednog oka i zalepljene trepavice ujutru, što najčešće potiče od nedovoljno prohodnog suznog kanala i kod većine beba se povuče samo tokom prve godine. Druga je da oči povremeno "odlutaju" svaka na svoju stranu. U prvim nedeljama je to još uobičajeno, jer se kontrola pokreta tek uigrava.

Ono što nije uobičajeno jeste beli odsjaj u zenici, oko koje stalno skreće, oči koje titraju same od sebe i beba koja do trećeg meseca ne prati pogledom lice ili igračku. Svaki od tih znakova traži pregled, bez čekanja na sledeći sistematski.

Između šestog i dvanaestog meseca

Do kraja prve godine očekuje se da beba pogledom prati igračku u svim pravcima i da oba oka rade zajedno. Zato se u tom periodu gleda položaj očiju: da li se odsjaj svetla nalazi na istom mestu na obe zenice i da li jedno oko skrene kada se drugo pokrije.

Skretanje oka posle četvrtog meseca više se ne pripisuje nezrelosti. Ono može da bude posledica dioptrije koju dete ima na jednom oku, a ume i samo da održava slabovidost, jer mozak sliku iz oka koje skreće potiskuje da ne bi video dvostruko. Što se ranije nađe, to je plan lečenja jednostavniji.

Kućni znak koji vredi više nego što izgleda jesu fotografije sa blicem. Kada na više slika, snimljenih iz različitih uglova, jedno oko stalno daje drugačiji odsjaj od drugog, to je razlog da se dete pogleda.

Oko treće godine: prva prava provera vida

Roditelji često misle da dete mora da zna slova da bi mu se izmerio vid. Ne mora. Umesto slova koriste se sličice koje dete pokazuje prstom ili imenuje, pa mu pregled liči na igru. Svako oko se proverava posebno, jer se samo tako vidi razlika između njih.

U tom uzrastu je mala dalekovidost normalan nalaz i često se povlači sa rastom. Zato nalaz sa dioptrijom ne znači automatski naočare. Naočare se propisuju kada dioptrija smeta vidu, kada je razlika između dva oka velika ili kada održava skretanje oka.

Ovo je i uzrast kada se prvi put uočavaju sitne navike koje mnogo govore: naginjanje glave na stranu, žmirkanje pri gledanju u daljinu, primicanje slikovnice vrlo blizu licu i brzo odustajanje od igara koje traže gledanje izbliza.

Pred polazak u školu

Pregled pred upis je najčešći razlog dolaska tokom juna, jula i avgusta, i to je dobar termin. Sve što se nađe može da se reši pre prvog dana nastave, a i za izradu naočara treba vremena.

Na tom pregledu se proverava oštrina vida na svakom oku posebno, dioptrija posle kapi koje opuštaju mišić za izoštravanje, položaj i pokretljivost očiju, raspoznavanje boja i izgled očnog dna. Kapi su važne zato što dečje oko ima vrlo jak mišić za izoštravanje koji ume da sakrije dalekovidost, pa dete na brzom merenju izgleda kao da nema dioptriju iako je ima.

Posle tih kapi zenice ostaju široke, blizina je zamućena a svetlo neprijatno, obično do sledećeg dana. Zato takav pregled ne treba zakazivati na dan kada dete ima obaveze u školi, i vredi poneti naočare za sunce ili kapu sa štitnikom.

Školski uzrast: dioptrija koja se menja

Kratkovidost se najčešće javlja u školskom uzrastu i ima osobinu koja iznenadi roditelje: menja se dok dete raste. Zato se kod deteta sa naočarima dioptrija kontroliše redovno, obično jednom godišnje ili češće ako se nalaz brzo menja, dok se kod odraslih ta ista dioptrija godinama ne pomeri.

Znaci su prepoznatljivi: dete žmirka kada gleda u daljinu, seda bliže tabli ili televizoru, prepisuje od druga umesto sa table, žali se na glavobolju i umor posle čitanja. Nastavnik to ponekad primeti pre roditelja.

O vezi između mnogo rada na blizinu, malo vremena provedenog napolju i bržeg razvoja kratkovidosti danas se u struci dosta govori i istraživanja se i dalje vode. Ono što se sa sigurnošću može reći roditelju jeste jednostavno: pauze pri dugom gledanju izbliza i vreme provedeno napolju detetu ne mogu da naškode, a redovna kontrola dioptrije je jedini način da se zna šta se stvarno dešava. Skidanje dioptrije laserom nije opcija u detinjstvu, jer se radi tek kada je dioptrija stabilna, obično posle osamnaeste godine, o čemu piše poseban vodič o laserskom skidanju dioptrije.

Znaci zbog kojih se ne čeka redovna kontrola

Bez obzira na uzrast i na to kada je bio poslednji pregled, ovi znaci traže da se dete pogleda:

• beli, žućkasti ili sivkasti odsjaj u zenici umesto uobičajenog crvenog
• oko koje skreće ka unutra ili ka spolja, naročito posle četvrtog meseca
• oči koje titraju ili se pomeraju same od sebe
• beba koja do trećeg meseca ne prati pogledom lice ili igračku
• stalno suzenje, crvenilo koje ne prolazi ili otok kapka
• dete koje naginje glavu, primiče stvari vrlo blizu ili stalno žmirka
• naglo slabljenje vida, dvoslike, jak bol u oku ili bežanje od svetla

Posle povrede oka, kod naglog pada vida ili kod jakog bola ne čeka se termin nego se javlja odmah. Šta se u kojoj situaciji radi, opisali smo na stranici kada je hitno.

Deca koja se pregledaju ranije od ovog rasporeda

Raspored po uzrastu važi za dete rođeno na vreme i bez tegoba. Neka deca idu na pregled ranije i češće.

Prevremeno rođene bebe pregledaju se po posebnom rasporedu, zbog retinopatije prematuriteta, poremećaja razvoja krvnih sudova mrežnjače. Kod njih se termin ne bira prema tome kada roditelju odgovara, nego prema tome kada je promene moguće videti, a računa se prema nedelji trudnoće u kojoj je beba rođena. Ti rokovi i tok pregleda objašnjeni su u tekstu o dečjem očnom pregledu.

Ranije se pregledaju i deca u čijoj je porodici bilo razrokosti, slabovidosti, jake dioptrije u ranom detinjstvu ili urođene katarakte, kao i deca sa oboljenjima koja mogu da zahvate i oči. Beli odsjaj u zenici uvek se proverava do kraja, jer iza njega može da stoji više stanja, među njima i urođena katarakta kod beba. Kada se nađe zamućeno sočivo, dalji put vodi ka operaciji katarakte kod beba, koja se kod najmlađih planira drugačije nego kod odraslih.

Kako da pregled prođe lakše

Nekoliko stvari koje se pokažu korisnim skoro uvek:

• zakažite termin posle spavanja i obroka, kada je dete najmirnije
• računajte na sat i po do dva, jer kapi za širenje zenica deluju tek posle pola sata
• ponesite zdravstvenu knjižicu, ranije nalaze i naočare koje dete već nosi
• ponesite igračku i užinu, a za posle kapi naočare za sunce ili kapu
• recite detetu istinu: lekar će mu pogledati oči, biće svetlo, neće boleti

Poslednja stavka je važnija nego što zvuči. Dete koje je čulo da "neće biti ništa", pa se ispostavi drugačije, teže sarađuje na sledećem pregledu. Kod bebe i malog deteta pregled se najčešće radi dok dete sedi u krilu roditelja, a miran ton odrasle osobe pomaže više od bilo kog dogovora unapred.

Gde se dete pregleda u Nišu

Doc. dr Marko Zlatanović je očni hirurg i subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, dakle lekar čiji je uži posao mrežnjača i staklasto telo, a pregleda i operiše i najmlađe pacijente. Radi u Klinici Maja u Nišu, na Vizantijskom bulevaru 33, pa porodice sa juga Srbije ne moraju da putuju u Beograd zbog pregleda očnog dna kod deteta. Više o školovanju i radu piše na stranici biografije.

Najčešća pitanja

Kada dete prvi put treba da ide kod očnog lekara?

Prva provera je test crvenog refleksa u porodilištu i na sistematskim pregledima. Zatim slede kontrola između šestog i dvanaestog meseca, prva provera oštrine vida oko treće godine i pregled pred polazak u školu. Uz bilo koji znak koji odudara, pregled se zakazuje odmah, bez obzira na uzrast.

Da li dete mora da zna slova da bi mu se izmerio vid?

Ne mora. Umesto slova koriste se sličice koje dete pokazuje ili imenuje, a kod bebe se vid procenjuje posmatranjem, po tome kako prati svetlo i lice. Dioptrija se meri kapima i posmatranjem odsjaja u oku, za šta detetu nije potrebno da bilo šta pročita ili kaže.

Zašto se detetu šire zenice na pregledu?

Iz dva razloga. Kroz usku zenicu se očno dno ne vidi dovoljno, a kapi istovremeno opuštaju mišić za izoštravanje koji kod dece ume da sakrije dalekovidost. Bez toga merenje dioptrije kod deteta nije pouzdano.

Koliko traje dejstvo kapi i sme li dete posle toga u školu?

Zenice ostaju široke, blizina zamućena a svetlo neprijatno, obično do sledećeg dana. Bolje je da tog dana dete nema obaveze u školi, jer bi teško pratilo tablu i čitalo izbliza.

Šta znači kada dete žmirka i primiče stvari licu?

Najčešće znači da mu je slika na daljinu ili na blizinu nedovoljno oštra, pa se snalazi kako ume. To može da bude dioptrija, ali i nešto drugo, i ne može se zaključiti iz opisa. Proverava se pregledom, na kome se meri svako oko posebno.

Da li skretanje oka kod bebe prolazi samo?

U prvim nedeljama oči povremeno odlutaju i to je još uobičajeno. Skretanje koje se viđa stalno, ili se javlja posle četvrtog meseca, ne posmatra se i ne čeka nego se proverava, jer ume da bude povezano sa dioptrijom i sa razvojem slabovidosti.

Koliko često dete sa naočarima ide na kontrolu?

Kod dece se dioptrija menja dok oko raste, pa se kontrola najčešće radi jednom godišnje, a češće ako se nalaz brzo menja ili ako se leči slabovidost. Tačan razmak određuje lekar prema nalazu.

Kako se zakazuje pregled deteta u Nišu?

Telefonom na 018 533 036 ili preko stranice za zakazivanje. Kada zovete, recite uzrast deteta, da li je rođeno na vreme ili pre vremena i šta ste primetili, jer pregled sa kapima traje duže pa se prema tome rezerviše vreme.

Zakažite pregled

Ako ste nešto primetili kod deteta, ili je prosto došlo vreme za pregled pred vrtić i školu, najbrži način da dobijete konkretan odgovor jeste da dete neko pogleda. Doc. dr Marko Zlatanović pregleda decu i bebe u Klinici Maja u Nišu. Pozovite 018 533 036 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. O tome šta konkretan nalaz kod vašeg deteta znači i šta dalje treba raditi, odlučuje lekar posle pregleda.