Katarakta kod bebe - vodič za roditelje korak po korak

Ako ste na fotografiji sa blicem primetili beli odsjaj u oku svog deteta, ili vam se čini da beba ne prati pogledom, sasvim je razumljivo što ste zabrinuti. Dobro je što tražite odgovore. Katarakta kod bebe, koju roditelji često znaju kao "mrenu", jeste ozbiljno stanje - ali je izlečivo, i danas postoji jasan, proveren put od prve sumnje do operacije katarakte kod beba i oporavka. U ovom vodiču ćemo, korak po korak, proći kroz sve što roditelj treba da zna: kako se katarakta prepoznaje, zašto nastaje, kada i kako se operiše i šta dolazi posle.

Šta ste primetili kod svoje bebe

Roditelji su najčešće prvi koji nešto primete. Ovo su znaci zbog kojih se najčešće javljaju lekaru:

• Bela ili siva zenica - zenica nije crna, već deluje beličasto ili mutno (stručno se to zove leukokorija)
• Beli odsjaj u oku na fotografiji sa blicem, umesto uobičajenog crvenog
• Beba ne prati pogledom, ne prati lik majke ni igračku (zdrava beba obično počinje da prati pogledom oko drugog ili trećeg meseca)
• Oko skreće ka unutra ili ka spolja (razrokost)
• Oči koje "titraju" ili "igraju" (nistagmus)

Važno je odmah reći: nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da vaše dete ima kataraktu. Beli odsjaj na fotografiji ponekad je samo bezopasna igra svetla i ugla snimanja. Ali svaki od ovih znakova jeste razlog za pregled kod oftalmologa - ne zato da biste se plašili, nego zato što se ovakve stvari uvek proveravaju, i to što pre.

Šta je zapravo katarakta (mrena) kod bebe

Očno sočivo je u zdravom oku potpuno providno - njegov zadatak je da propusti i izoštri sliku do mrežnjače. Katarakta znači da se sočivo zamutilo, pa jasna slika ne stiže do mrežnjače. Kada je zamućenje prisutno već na rođenju, govorimo o urođenoj, odnosno kongenitalnoj katarakti. Ponekad se katarakta razvije i kasnije, u prvim mesecima ili godinama života.

Katarakta može da zahvati jedno oko ili oba, i može biti potpuna (totalna) ili delimična (parcijalna). Upravo od toga zavisi koliko je situacija hitna - potpuna mrena koja zaklanja vid zahteva brzu reakciju, dok delimična ponekad zahteva samo redovno praćenje.

Koliko je to često? Prema svetskim studijama, vidno značajna katarakta javlja se okvirno kod jedne do četiri bebe na 10.000 rođenih. Dakle, retko je - ali upravo zato što je poznat i vodeći uzrok izlečivog slepila kod dece u svetu, za nju postoji jasan protokol: zna se tačno šta se radi, kojim redosledom i u kom roku.

Zašto nastaje urođena katarakta

Ovo je pitanje koje muči skoro svakog roditelja, često uz osećaj krivice. Zato prvo najvažnije: urođena katarakta nije posledica bilo kakvog roditeljskog postupka. Ništa što ste uradili ili propustili nije je izazvalo.

Prema svetskim podacima, uzroci se okvirno dele na trećine:

• Otprilike trećina je nasledna (genetska), ponekad uz kataraktu kod drugih članova porodice
• Otprilike trećina je povezana sa nekim širim stanjem - na primer infekcijom u trudnoći (najpoznatija je rubela), hromozomskim sindromima ili retkim metaboličkim poremećajima
• Kod otprilike trećine beba uzrok se nikada ne otkrije

Kada se katarakta potvrdi, lekari će predložiti dodatna ispitivanja da bi se proverilo postoji li neki od ovih uzroka - jer to ponekad menja i način lečenja.

Kako se beba uopšte pregleda

Mnoge roditelje brine i samo pitanje pregleda: kako je moguće pregledati oko tako male bebe? Odgovor je ohrabrujući - pregled je nežan, bezbolan i brz.

Prvi i najvažniji korak je test crvenog refleksa: lekar usmeri svetlo kroz zenicu i posmatra da li se iz oka vraća pravilan crveni sjaj, sličan onom "crvenom oku" sa fotografija. Ako je refleks odsutan, beličast ili nepravilan, beba se upućuje oftalmologu na detaljan pregled. Ovaj test pedijatri rade već na prvim sistematskim pregledima, i upravo se tako većina urođenih katarakti otkrije na rođenju ili u prvom mesecu.

Kod oftalmologa se pregled po potrebi dopunjuje pregledom na širokoj zenici i snimanjem očnog dna. U Klinici Maja u Nišu očno dno kod beba snima se RetCam aparatom, uređajem napravljenim baš za najmlađe pacijente.

Kada se operiše katarakta kod bebe i zašto se ne čeka

Ovo je srce cele teme. Vid se ne rađa gotov - dete uči da vidi u prvim nedeljama i mesecima života, i za to učenje mozgu je potrebna jasna slika iz oka. Ako gusta mrena zaklanja sliku u tom kritičnom periodu, oko i mozak ne uspostave vezu, pa i tehnički savršena operacija urađena prekasno ne može da nadoknadi propušteno (ta trajna slabovidost zove se ambliopija).

Zato se kod guste katarakte ne čeka. Prema svetskim studijama i protokolima, okvirni rokovi su:

• Jednostrana gusta katarakta: najbolje operisati do oko šeste nedelje života
• Obostrana gusta katarakta: obično do osme ili desete nedelje života
• Ali ne prerano - operacija se po pravilu ne radi pre navršene četvrte nedelje, jer vrlo rana operacija nosi veći rizik od kasnijeg glaukoma

I jednako važno, da ne bude panike: delimična katarakta koja ne smeta vidu često se uopšte ne operiše odmah. Nekad su dovoljne redovne kontrole, a odluku o pravom trenutku za svako dete donosi hirurg na osnovu pregleda.

Kako izgleda operacija katarakte kod beba

Operacija katarakte kod beba razlikuje se od operacije katarakte kod odraslih, koja se radi u lokalnoj anesteziji i najčešće traje od 15 do 45 minuta. Kod beba se operacija radi u opštoj anesteziji - dete spava i ništa ne oseća - i obično traje jedan do dva sata.

Hirurg kroz vrlo male otvore uklanja zamućeno sočivo. Kod beba se gotovo uvek uklanja i deo zadnje kapsule sočiva (uz prednju vitrektomiju), jer bi se inače kod deteta vrlo brzo stvorilo novo zamućenje na tom mestu. Veštačko sočivo se kod starije dece često ugrađuje odmah, dok se kod najmanjih beba češće ostavlja za kasnije, a vid se do tada koriguje kontaktnim sočivima ili naočarima.

A najveći strah roditelja - anestezija? Iskren odgovor glasi: opšta anestezija kod bebe zvuči zastrašujuće, ali najveća studija na ovu temu (GAS studija) pokazala je da jedna kratka opšta anestezija ne utiče na kasniji razvoj deteta. Anesteziju tokom operacije vodi anesteziolog sa iskustvom u radu sa decom, koji bebu prati sve vreme.

Posle operacije - naočare, kontaktna sočiva i flaster

Operacija je početak puta, ne kraj - i pošteno je da to roditelji znaju unapred. Posle uklanjanja sočiva oko mora odmah da dobije zamenu, da bi slika ponovo bila oštra:

• Kontaktna sočiva ili naočare koriguju vid dok dete ne stasa za ugradnju veštačkog sočiva (ako ono nije ugrađeno odmah)
• Flaster preko boljeg oka (okluzija) "tera" operisano oko da radi i vežba - to je ključni deo lečenja ambliopije i traži strpljenje cele porodice
• Redovne kontrole prate razvoj vida, dioptriju i očni pritisak

Zašto kontrole doživotno? Zato što deca operisana od katarakte, posebno ona operisana vrlo rano, imaju trajno povišen rizik od glaukoma - povišenog očnog pritiska koji dugo ne daje simptome. O tome smo detaljnije pisali u tekstu o glaukomu, tihom kradljivcu vida. Uz redovne kontrole glaukom se otkriva i leči na vreme, a kada kapi nisu dovoljne, kod dečjeg glaukoma se ugrađuje i drenažni implant (Ahmed valvula).

Ovaj deo puta nije uvek lak. Ali roditelji koji su kroz njega prošli najčešće kažu istu stvar: deca se snalaze neverovatno dobro, mnogo bolje nego što odrasli očekuju.

Da li će moje dete videti

Ovo je pitanje na koje svaki roditelj želi čvrst odgovor, i bilo bi neiskreno dati obećanje. Evo šta se pošteno može reći: rana operacija stvara uslov da se vid razvija, i mnoga deca rođena sa kataraktom odrastu bez ozbiljnih problema sa vidom. Kod neke dece, i pored svega urađenog na vreme, vid ostane slabiji - i tada se radi na tome da dete iskoristi svoj maksimum. Zato se svako dete prati individualno, godinama, a plan se prilagođava upravo njemu.

Ko operiše kataraktu kod beba

Operacije katarakte kod beba izvode najbolji očni hirurzi u ovoj oblasti - subspecijalisti sa velikim iskustvom u hirurgiji najmlađih, uz anesteziološki tim naviknut na rad sa decom.

Doc. dr Marko Zlatanović je očni hirurg i subspecijalista vitreoretinalne hirurgije koji operiše u Klinici Maja u Nišu, ustanovi u kojoj se godišnje uradi preko 1.000 operacija katarakte. Dr Zlatanović operiše kataraktu i kod najmlađih pacijenata - u Klinici Maja operisana je i beba stara svega mesec dana.

Najčešća pitanja

Kako da prepoznam kataraktu kod bebe?

Najčešći znaci su bela ili siva zenica umesto crne, beli odsjaj u oku na fotografiji sa blicem, beba koja ne prati pogledom i ne prati lik majke, titranje očiju ili oko koje skreće ka unutra. Svaki od ovih znakova je razlog da se javite oftalmologu - najčešće nije katarakta, ali se uvek proverava.

Kada se operiše urođena katarakta kod bebe?

Gusta katarakta koja smeta vidu operiše se rano: jednostrana najbolje do oko šeste nedelje, obostrana obično do osme ili desete nedelje života, ali ne pre navršene četvrte nedelje. Delimična katarakta koja ne smeta vidu ne mora odmah na operaciju - ponekad su dovoljne redovne kontrole. Tačan trenutak za svako dete određuje hirurg.

Da li je opšta anestezija bezbedna za moju bebu?

Operacija kod beba radi se u opštoj anesteziji, uz anesteziologa sa iskustvom u radu sa decom. Najveća studija na ovu temu (GAS studija) pokazala je da jedna kratka anestezija ne utiče na kasniji razvoj deteta. Zabrinutost u istraživanjima postoji samo kod višestrukih i dugih anestezija, što ovde nije slučaj.

Da li beba dobija veštačko sočivo odmah?

Zavisi od uzrasta i nalaza. Kod najmanjih beba sočivo se često ne ugrađuje odmah - vid se koriguje kontaktnim sočivima ili naočarima, a veštačko sočivo se ugrađuje kasnije, jer studije pokazuju da je tako manje komplikacija. Kod starije dece sočivo se češće ugrađuje već tokom same operacije.

Da li je katarakta kod bebe moja krivica?

Ne. Kod otprilike trećine beba uzrok se nikada ne otkrije, trećina je nasledna, a trećina je deo nekog drugog stanja ili infekcije u trudnoći. Nijedan roditeljski postupak ne izaziva urođenu kataraktu - i nijedan je nije mogao sprečiti.

Zakažite pregled

Ako ste primetili bilo koji od znakova iz ovog teksta, nemojte čekati sledeći sistematski pregled - kod sumnje na kataraktu kod bebe vreme je važno, a pregled je nežan i bezbolan. Javljamo se u roku od 24 sata. Zakažite pregled kod dr Marka: pozovite 018 533 036 ili popunite formular na sajtu. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Za savet o vašem konkretnom stanju zakažite pregled.