Dijabetes i oči: koliko često na pregled očnog dna

Imate dijabetes, vid vam je i dalje sasvim upotrebljiv, a neko vam je rekao da očno dno treba pregledati jednom godišnje. Onda prođe godina, pa još malo, jer ništa ne boli i ništa se ne muti. Pitanje koje se tu postavlja je sasvim razumno: ako dobro vidim, čemu pregled i koliko često on zapravo treba da se radi. Ovaj tekst objašnjava zašto se kod dijabetesa očno dno gleda pre nego što se pojave tegobe, šta lekar na tom pregledu traži i po čemu se odlučuje kada ćete biti pozvani na sledeću kontrolu. O samoj bolesti i njenom lečenju detaljnije pišemo u vodiču o tome kako šećer utiče na vid.

Zašto se očno dno gleda i kad nema nikakvih tegoba

Mrežnjača je tanak sloj na zadnjem zidu oka koji pretvara svetlost u sliku. Ona je i jedino mesto u telu gde se krvni sudovi vide direktno, bez ijednog reza. Povišen šećer godinama menja upravo te sitne krvne sudove: zidovi im slabe, ponegde propuštaju tečnost, ponegde se zapuše.

Ključna stvar koju treba razumeti jeste da mrežnjača nema receptore za bol. Ona ne može da zaboli. A centar vida, žuta mrlja, dugo radi svoj posao i kada oko nje već ima promena. Zato se rane faze dijabetesne retinopatije po pravilu otkriju na pregledu, a ne po osećaju pacijenta.

To je i cela logika kontrola. Pregled očnog dna kod dijabetesa nije provera da li vam je vid pao, nego provera stanja krvnih sudova dok je vid još dobar. Promene koje se uhvate u toj fazi i lekar i pacijent prate mirno, bez žurbe. Ako se čeka trenutak kada se vid vidno promeni, često se to dešava zbog otoka žute mrlje ili krvarenja u oku, dakle u fazi u kojoj je posao znatno složeniji.

Šta lekar traži na očnom dnu kod dijabetesa

Pregled kod dijabetičara nije isto što i provera dioptrije. Gleda se cela mrežnjača, sve do njenog oboda, i to kroz proširenu zenicu. Nekoliko stvari se traži ciljano:

• Stanje sitnih krvnih sudova. Prva promena su proširenja na zidovima kapilara i sitne tačkaste promene koje pacijent nikako ne može da oseti.
• Znaci da krvni sudovi propuštaju. Tečnost i masnoće koje izađu iz suda talože se u mrežnjači i vide se kao svetlije mrlje.
• Otok žute mrlje. Ako se tečnost nakupi baš u centru vida, to je najčešći razlog zbog kog vid kod dijabetesa počne da popušta. O tome šta žuta mrlja radi i kako se ponaša kada nabubri, pisali smo u tekstu o simptomima na žutoj mrlji.
• Novi, nepravilni krvni sudovi. Tamo gde je krvotok prekinut, oko pokušava da sebi napravi nove sudove. Oni su krhki i lako krvare, pa je njihova pojava znak da je bolest ušla u fazu koja traži brže reagovanje.

Uz pregled se često radi i OCT snimak, bezbolno snimanje koje meri debljinu žute mrlje. Njime se otok vidi i izmeri i onda kada je premali da bi se primetio golim okom kroz sočivo.

Od čega zavisi razmak između dve kontrole

Ovde ne postoji jedan broj koji važi za svakoga, i to je najpoštenija stvar koju o kontrolama možemo da kažemo. Kod dijabetesa se pregled očnog dna radi redovno, prema nalazu, najčešće jednom godišnje ili češće. Šta tu prevaguje:

• Nalaz sa poslednjeg pregleda. Ovo je najvažnije. Kada je očno dno bez promena, kontrola se zakazuje na razmak koji lekar odredi. Kada promene postoje, razmak se skraćuje, jer se prati da li napreduju.
• Koliko dugo traje dijabetes. Što je duži staž bolesti, to je verovatnoća promena na očnom dnu veća, bez obzira na to kako se pacijent oseća.
• Regulacija šećera, krvnog pritiska i masnoća. Loše regulisane vrednosti ubrzavaju promene na sudovima mrežnjače, pa lekar u tom slučaju radije vidi pacijenta ranije.
• Bubrezi i druge komplikacije. Promene na bubrezima idu istim putem kao promene na oku, pa je to za lekara podatak koji menja plan kontrola.
• Trudnoća kod žene koja je i pre trudnoće imala dijabetes. Trudnoća može da ubrza promene na mrežnjači, pa se pregled planira ranije i kontrole su češće, u dogovoru sa lekarom koji vodi trudnoću.
• Nova terapija i nagla promena šećera. Kada se šećer naglo spusti posle dužeg perioda visokih vrednosti, oko na to reaguje, pa je dobro da lekar to zna i uzme u obzir.

Zato se termin sledeće kontrole ne određuje po kalendaru nego po nalazu, i zato je pitanje "kada da dođem ponovo" nešto što treba postaviti na kraju svakog pregleda, pa zapisati.

Kako izgleda pregled i kako da se pripremite

Pregled je bezbolan i za pacijenta prilično jednostavan. Prvo se proverava vid, zatim se mere očni pritisak i pregleda prednji deo oka, pa se u oko ukapaju kapi koje šire zenicu. Na njih treba sačekati, obično dvadesetak do tridesetak minuta, jer bez široke zenice lekar ne može da vidi obod mrežnjače, a kod dijabetesa se promene često prvo tamo i pojave. Ceo tok pregleda, deo po deo, opisali smo u tekstu o oftalmološkom pregledu i očnom dnu.

Nekoliko praktičnih stvari olakšaće i vama i lekaru:

• Ne dolazite kao vozač. Posle širenja zenica vid je nekoliko sati mutan i svetlo smeta, pa vam treba pratnja ili prevoz.
• Ponesite nalaze koje imate: prethodni očni nalaz, vrednosti šećera i podatak o glikoziliranom hemoglobinu ako ga imate, spisak terapije.
• Ponesete i naočare koje nosite, čak i ako mislite da su stare.
• Zapišite pre polaska šta ste primetili. Ljudi u ordinaciji lako zaborave detalj koji je lekaru važan.
• Računajte na to da pregled sa širenjem zenica traje duže od obične provere vida, pa taj dan ne planirajte tesno.

Šta se dešava kada nalaz nije uredan

Prvo i najvažnije: promene na očnom dnu ne znače da sledi operacija. Kod velikog dela pacijenata koji imaju početne promene ne radi se ništa osim redovnijih kontrola i bolje regulacije šećera i pritiska. To što je bolest viđena na vreme upravo je i razlog zbog kog tu postoji izbor.

Kada nalaz to traži, na raspolaganju su lečenje injekcijama u oko, laser i, kod najtežih oblika, operacija staklastog tela. Šta se kada primenjuje, koliko traje i kako izgleda oporavak, objašnjeno je u vodiču o dijabetesu i vidu. Ono što ovde vredi zapamtiti jeste da se svaka od tih odluka donosi posle pregleda i snimka, za konkretno oko, a ne prema opštem pravilu iz teksta.

Znaci zbog kojih se ne čeka zakazani termin

Redovne kontrole ne isključuju hitne situacije. Javite se lekaru istog dana ako se pojavi bilo šta od ovoga:

• nagla pojava mnoštva mušica ili paučine koja pluta kroz sliku, o čemu detaljnije pišemo u tekstu o mušicama pred očima
• tamna ili crvenkasta mrlja koja zaklanja deo vida
• osećaj da se preko dela vidnog polja spustila zavesa
• nagli pad vida na jednom oku, sa bolom ili bez njega
• prave linije koje odjednom izgledaju krivo ili talasasto

Šta u kojoj situaciji da uradite i koga da zovete, sabrali smo na stranici kada je hitno.

Šta možete sami između dve kontrole

Između dva pregleda pacijent nije bespomoćan posmatrač. Dve stvari su korisne, a obe su besplatne.

Prva je provera vida jedno po jedno oko. Jednom nedeljno prekrijte dlanom jedno oko i pogledajte nešto poznato, na primer okvir prozora ili sat na zidu, pa zatim isto to uradite sa drugim okom. Oči se međusobno ispomažu, pa slabljenje na jednom oku ume dugo da ostane neprimećeno dok oba gledaju zajedno.

Druga je praćenje pravih linija. Ako okvir vrata, šara na pločicama ili redovi u novinama počnu da izgledaju krivo ili talasasto, to je znak koji zaslužuje pregled, a ne čekanje sledećeg termina.

I treća stvar, koja nije očna ali je za oko najvažnija: regulacija šećera, krvnog pritiska i masnoća, plus prestanak pušenja. Oftalmolog leči posledicu, a na uzrok se utiče svaki dan, između dva pregleda.

Gde se pregled očnog dna radi u Nišu

Doc. dr Marko Zlatanović je očni hirurg i subspecijalista vitreoretinalne hirurgije, dakle lekar čiji je uži posao mrežnjača i staklasto telo, deo oka na koji dijabetes i deluje. Pregledi i operacije se obavljaju u Klinici Maja u Nišu, na Vizantijskom bulevaru 33, pa pacijenti sa juga i istoka Srbije zbog pregleda očnog dna ne moraju da putuju dalje.

Kod dijabetesa je korisno i to što isti lekar vidi vaše oko iz godine u godinu. Poređenje sa prethodnim nalazom i prethodnim snimkom često kaže više od samog pregleda: ne gleda se samo kakvo je oko danas, nego i da li se i koliko brzo menja.

Najčešća pitanja

Koliko često dijabetičar treba da ide na pregled očnog dna?

Redovno, prema nalazu, najčešće jednom godišnje ili češće. Tačan razmak određuje lekar posle pregleda, jer zavisi od toga da li na mrežnjači ima promena, koliko dugo traje dijabetes i kako su regulisani šećer i krvni pritisak. Zato pitajte na kraju svakog pregleda kada da dođete ponovo i zapišite odgovor.

Dobro vidim, da li mi uopšte treba pregled očiju?

Treba. Mrežnjača ne boli, a centar vida dugo radi svoj posao i kada oko njega već ima promena. Dobar vid znači da centar još nije zahvaćen, a ne da je očno dno bez promena. Upravo je to faza u kojoj pregled ima najviše smisla.

Da li se zenice moraju širiti na svakom pregledu?

Kod dijabetesa je pregled kroz proširenu zenicu pravilo, jer se promene često prvo jave na obodu mrežnjače, koji se kroz usku zenicu ne vidi. Postoje kamere koje snime očno dno i bez kapi, ali one ne zamenjuju uvek pregled celog oboda. Odluku donosi lekar prema tome šta kod vas treba videti.

Koliko traje dejstvo kapi za širenje zenica?

Vid je posle kapi mutan i osetljiv na svetlo nekoliko sati, kod nekih ljudi i duže. Zato se na taj pregled ne dolazi automobilom kao vozač, nego sa pratnjom ili organizovanim prevozom, a sunčane naočare za povratak kući dobro dođu.

Da li se dijabetes uopšte vidi na očnom dnu?

Da. Promene na sitnim krvnim sudovima mrežnjače su vidljive kroz zenicu i lekar ih opisuje u nalazu. Zbog toga se očno dno kod dijabetičara i gleda redovno: to je mesto gde se stanje krvnih sudova prati direktno, bez ijedne invazivne procedure.

Imam dijabetes tek kratko, mogu li da sačekam sa pregledom?

Prvi pregled očnog dna se planira u dogovoru sa lekarom koji vodi dijabetes, i to bez odlaganja kada vam se to preporuči. Kod tipa 2 se dijagnoza često postavi godinama posle početka bolesti, pa promene mogu da postoje već pri prvom očnom pregledu, a da pacijent nema nikakvu tegobu.

Šta ako mi se na kontroli otkriju promene?

Najčešće to znači da se kontrole zakazuju gušće i da se ozbiljnije priđe regulaciji šećera i pritiska. Kod dela pacijenata se, prema nalazu i snimku, predloži lečenje injekcijama ili laserom. Šta je u vašem slučaju potrebno, može da se kaže tek posle pregleda, jer se odluka donosi za konkretno oko.

Da li je pregled očnog dna bolan?

Nije. Neprijatan je samo osećaj svetla koje je jako i kratkotrajno, i mutan vid posle kapi. Sam pregled se ne dotiče oka, a kapi za merenje očnog pritiska i za širenje zenica peckaju nekoliko sekundi.

Zakažite pregled

Ako imate dijabetes i ne sećate se kada ste poslednji put bili na pregledu očnog dna, ili vam je na prošloj kontroli rečeno da postoje promene pa želite da ih neko isprati, pregled je najbrži način da dobijete konkretan odgovor umesto opšteg pravila. Doc. dr Marko Zlatanović pregleda i operiše u Klinici Maja u Nišu. Pozovite 069 345 6553 ili kliniku na 018 533 036, ili popunite formular za zakazivanje. Klinika Maja, Vizantijski bulevar 33, 18000 Niš.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara. Razmak između kontrola i potrebu za lečenjem određuje lekar prema nalazu vašeg oka.