“Svako sledeće saznanje uvlačilo me je u vrtlog novih pitanja i entuzijazam je bivao sve izraženiji, sve do trenutka kada sam konačno bio siguran da sam na pravom putu.”
Bajkovite sage iz grčke mitologije su svima nama u detinjstvu golicale maštu i ispunjavale snove. Maštajući o ljubavi, moru, mitskim bićima, božanstvima, brodovima, ratnicima, lepoticama, pronalazili smo se u nekoj od mitskih grčkih priča i poistovećivali sa herojima i heroinama. U sledećoj igri dečaci su bili Jason ili Herakle, a devojčice Afrodita ili Helena.
Nije bilo adekvatnijeg mesta na planeti da započnem svoje oftalmološko mitsko putovanje od Atine, grada Aristotela, Apolona, Perseja, ali naravno i Asklepia, Boga medicine i prvog hirurga.
Iako je moja mama kao iskusni oftalmolog i najveći profesionalni uzor pokušavala da me zainteresuje i usmeri ka oftalmologiji, ja se za vreme studija medicine u toj njenoj grani nisam pronalazio. Čak i kada je moja sestra odlučila da se bavi oftalmologijom, ja sam i dalje bio uveren da to nije prava oblast za mene. Osim katarakte i uveitisa (majka je pisala knjigu o tome) nisam poznavao ni jedno drugo očno oboljenje. Jednostavno ja nisam bio doktor koji će pacijenta prilikom pregleda ispitivati da li bolje vidi ovako ili onako, nisam mogao da zamislim sebe kako određujem dioptriju i prepisujem sočiva ili naočare. Jednostavno to nisam bio ja.
Ali kao i prilikom drugih važnih stvari u životu, kod izbora profesije najvažnije je da volite ono što radite i da na posao dolazite puni entuzijazma i želje za napredovanjem. Baš sam te premise priželjkivao za moto svoje karijere.Tada mi je delovalo kao splet okolnosti, ali danas razumem da je sve što sam radio imalo jasne ciljeve i bilo vođeno vizijom, koja se iako spontana pokazala kao apsolutno ispravna.
Moja majka je znala da je potrebno pronaći osobu neospornog autoriteta (van naše porodice i bližeg okruženja) koja će me uvesti u oftalmologiju i sve njene čari i pokazati mi koliko je ozbiljna i teška hirurgija očnog dna. Osoba koju je pronašla je postala moj mentor, koji će me inspirisati da se doslovce zaljubim u ovu granu medicine.
Tek kada sam dobio širu sliku, krenulo je da raste i moje interesovanje. Svako sledeće saznanje uvlačilo me je u vrtlog novih pitanja i entuzijazam je bivao sve izraženiji, do trenutka kada sam shvatio da sam na pravom putu… kada sam spoznao da oftalmologija jeste nešto čemu u potpunosti želim da se posvetim.
Odlazak u Atinu je definitivno prekretnica, kako na mom putu hirurgije, tako i na mom životnom putu. U tom gradu sam razumeo šta znači snaga porodice, a upoznao sam i svog hirurškog i doktorskog uzora. Odlazak u Atinu, u bolnicu Athens Eye hospital, čiji su vlasnici tri brata i nerazdvojna i najbolja prijatelja edukovana na Harvardu u SAD, pokazao mi je kolika je snaga zajedništva i koliko se vredan i marljiv rad, kao i adekvatna edukacija uvek na kraju isplate u profesionalnom smislu.
Dr Charalampos Rellatos, neposredan i skroman, a ujedno izuzetno obrazovan i stručan oftamolog, edukovao je moju sestru i mene ne samo u oblasti moderne oftalmologije, već nam je pokazao i koliko je važno raditi u zajedništvu sa svojom braćom, koliko je važno pravilno podeliti posao, a opet funkcionisati kao celina i koliko je važno držati se modernih medicinskih postulata. Ljubav prema oftalmologiji i hirurgiji očnog dna je nešto što je vrlo brzo uspeo da usadi u mene.
Počeo sam ovu priču maštajući. Od tog momenta moja mašta je iznedrila obećanje samome sebi da ću jednoga dana dostići domete hirurške veličine kakva je Dr Rellatos. U Atini sam pronašao svog profesionalnog idola koji mi je pokazao pravi put, zahvaljujući kome je operaciona sala moja staza za maraton, a uspešna operacija jedini mogući cilj.
Ovog postulata se držim u svojoj karijeri, ali i u privatnom životu, aktivno se baveći sportom kroz treninge i učešće u najzahtevnijem triatlonu današnjice. Sve to zajedno sa mojom porodicom koja je uvek na prvom mestu, ispunjava moj život u službi pacijenata i njihovog jasnog i dobrog vida.